Kurti: Sporazum od 4. septembra nije između Kosova i Srbije, već Mičigena i Ohaja

Predsednik Pokreta Samoopredeljenje i bivši kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je u emisiji „Desku“ na KTV da se čini da je sporazum postignut 4. septembra u Vašingtonu dokazao jedno - da nema nikakve veze sa Kosovom i Srbijom, prenosi Koha.

„Sporazum je sklopljen u izbornoj godini, taj sporazum sa dve vrste obaveza dvojice lidera sa samim sobom sa stanovišta emisara Grenela, nije mnogo za dve države za koje mislimo da su Kosovo i Srbija, ali jeste za druge dve države: Mičigen i Ohajo, jer Albanaca ima u Mičigenu, a Srba u Ohaju“, rekao je Kurti, koristeći engleski izraz za države u Sjedinjenim Državama, gde dve glavne stranke, Demokratska stranka i Republikanska stranka, imaju izjednačen nivo podrške glasača i smatraju se važnim u određivanju ukupnih izbornih rezultata.

Govoreći o vazdušnom saobraćaju Kurti je upitao „kako je moguće leteti na relaciji Priština-Beograd, Beograd-Priština, kada Srbija ne priznaje naše pasoše“.

Štaviše, kako je rekao Kurti, Srbija ne priznaje ni kosovske lične karte.

„Ali ako odete u Srbiju, uzeće vam ličnu kartu kako bi uzeli biometrijske podatke, a zatim će vam dati pismo u kojem se navodi da ste navodno izgubili ličnu kartu u Srbiji“, rekao je Kurti i dodao „kako neko može da leti avionom sa takvim problemima“.

Na pitanje da li je ikada razgovarao o tom pitanju sa Grenelom ili bilo kim drugim iz njegovog tima, Kurti je odgovorio, da je njegov stav poznat.

"Znao je za moj stav. Ja sam svoj stav otkrio američkom ambasadoru ovde, izneo sam ga javno i to je poznato“, rekao je Kurti.

Dodao je da ne  veruje u "iskazivanje interesa na taj način".

"Ovim se ne sledi ni izvodljivost ni procedura. Niti pravna, zakonska i ustavna procedura naše zemlje niti ekonomska izvodljivost. Ko će leteti Priština-Beograd?", dodao je Kurti.

Nešto slično, naveo je Kurti „pokušano je između Bahreina i Izraela”.

Priznanje od Izraela treba spasiti od pregovora sa Srbijom

Kurti je ocenio da je Vašingtonski sporazum postignut u velikoj žurbi i da u svom životu nije video toliko stvari na jednoj i po stranici.

Istakao je da priznanje od Izraela treba spasiti od pregovora sa Srbijom, kao i to da se sporazum ne može sprovesti.

„Sporazumi su doneti u žurbi. U životu nisam video takav tekst sa više od jedne i po stranice u smislu stvari koje sadrži koje se odnose na pregovore i dogovore različitih strana, bilo da su to druge države ili organizacije. 5G, pravoslavne crkve, autoputevi, pruge, Gazivode, dekriminalizacija homoseksualnosti, Hezbolah, Izrael, Jerusalim. To ispada kao da neko piše i pita nekoga u sobi da li sam nešto zaboravio da spomenem. Ovaj tekst nalik na čorbu nije primenljiv. Ima izborni karakter. Pozdravljam priznanje od Izraela. Ovo bi trebalo iskoristiti za stvaranje što više mostova saradnje u svim aspektima. Ali priznanje Izraela moramo spasiti od dogovora sa Srbijom. Važno je da ovo priznanje od Izraela primimo i konkretizujemo u bilateralnoj saradnji, a ne uz tekst od 4. septembra, u kojem je Kosovo očigledno učinilo mnogo ustupaka Srbiji, a Srbija malo ustupaka Sjedinjenim Državama. Bila je to koncesija u kaskadi, gde mi mnogo činimo, a Srbija malo. Mi u odnosu na Srbiju i Srbija u odnosu na SAD“, rekao je Kurti.

Srbija je zahtevala podelu Gazivoda, a Grenel brz sporazum

Kurti je naglasio da je Srbija tražila da jezero Gazivode bude uključeno u sporazumu i da je to prihvatio američki specijalni izaslanik za dijalog Ričard Grenel koji je želeo brz sporazum.

„Mislim da je Srbija zatražila uključivanje Gazivoda u sporazum. Izaslanik Grenel želi brzi dogovor, on nema vremena jer su izbori 3. novembra. Ovi izbori su vitalni. Ne postoji nijedna druga prilika u životu da zauzme mesto Pompea, govorimo to figurativno, ili simbolično kako bi on rekao. Za političku karijeru to  je jedina prilika. Prihvataju se zahtevi jakih, jer kada želi da se brzo dogovori, vrši se pritisak na slabu stranu. Ja nisam bio slaba strana, ali imao sam slabog partnera, koji je sada postao slaba strana. Ne znam da li postoji istorija pregovora između država, gde je sporazum veći od pregovora. Pregovori su uvek veći od sporazuma, jer postoje stvari oko kojih se ne slažete i ne dogovarate. Ovde imamo dogovor koji je veći od pregovaračkog procesa. Jer postoje stvari o kojima se nije pregovaralo, a one o kojima se nije pregovaralo bile su u interesu nekoga drugog, ali su dobile saglasnost kosovske strane. Moram da kažem da taj pristanak nije bio ni sa PO (da), nego sa  ANI (tako). Čini mi se da nelegitimni premier nije ni rekao da, a nikako nije rekao ne, nego je rekao tako“, rekao je Kurti. 

Noževi su bili nad mapama
 
Kurti je poručio da su noževi bili nad mapama i da je "viljuška" bila u rukama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, međutim, da je taj plan propao, ali da ideja kao takva nije umrla.

Lider Samoopredeljenja je u emisiji "Desku" izneo detalje pre sastanka sa predsednikom Kosova Hašimom Tačijem, ali i detalje tog sastanka u Predsedništvu.

Prema njegovim rečima, savetnik predsednika Ardian Arifaj unapred  je govorio o tom sporazumu.

"O tom sporazumu sam prethodno saznao od njegovog savetnika Arifaja, nakon slučajnog susreta sa mojim ministrom. Za mene je on važniji od bilo kog savetnika, jer je i prevodilac. Nekoliko dana pre mog susreta sa predsednikom, Arifaj je rekao Vitiji hajde da se dogovorimo, recite Aljbinu da je to dobro i za Samoopredeljenje, jer ste za nacionalno ujedinjenje. Tada ga je Vitija pitao o kakvom sporazumu, o onom kojim se daje sever, a Arifaj je odgovorio ne sever - Leposavić, da, ali Gazivode i Trepča ostaju sa nama", rekao je Kurti.

Dok je, prema rečima Kurtija, za opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac, Arifaj rekao da oni uzimaju Preševo. A na pitanje o Medveđi i Bujanovcu, Arifaj je odgovorio Vitiiji da tamo nema Albanaca, već samo Srba.

"A priznanje Kosova? Ne možemo da dobijemo priznanje od Srbije, ali imaćemo stolicu u UN. Dakle, predsednikov savetnik govori u ime Si Đinpinga i Vladimira Putina. Jer u UN nema mesta bez Saveta bezbednosti. Dakle, ovaj sastanak se dogodio pre nego što sam se sreo sa Tačijem i on je bio svestan da mi je poznat ovaj sporazum, ali on sam nije želeo da mi kaže", istakao je Kurti.

Poručio je da je o ovom razgovoru između Arifaja i Vitije upoznao Tačija, koji mu je rekao "nemojte ozbiljno shvatiti Ardiana Arifaja, već samo ono što kaže Bekim Čolaku".

Lider Samoopredeljenja je ponovio stav da su noževi nad mapama postojali.

"Taj sastanak nije uspeo, da podelimo kosovsku ekonomiju i institucije. I nisam hteo da budem deo projekta gde su nad mapama bili noževi, a viljuška je bila u rukama Vučića. Dakle, ovo je bio njihov plan, ali ovaj njihov plan, verujem, nije uspeo, ali ideja kao takva nije umrla, jer je prošlo više od dve godine da su u tajnim razgovorima došli do ovih rešenja koja su pod plaštom  razmene teritorija, a praktično je to podela Kosova", ocenio je Kurti.

Bez ukidanja takse ne bi bilo sporazuma u Vašingtonu

Kurti je ocenio da nije trebalo ukinuti reciprocitet, jer je time uklonjena garancija jednakosti.

„Mislim da reciprocitet nije trebalo ukloniti. I ja da sam uklonio reciprocitet onda bi bio u niži položaj od Srbije, jer reciprocitet garantuje jednakost, a Srbija vas ne prihvata kao ravnopravnog. Čak je i u bivšoj Jugoslaviji bila Republika, a mi autonomija da bi potom ukinuli i to", rekao je Kurti.

Dodao je da Srbija i nakon proglašene nezavisnosti ne priznaje Kosovo.

„Pa i sada, zato što smo proglasili nezavisnu državu, ne priznaje nas, ne želi da budemo jednaki. Dakle, Srbija ne može da zamisli ravnopravnost sa Kosovom i Albancima, stoga je to njihov rasizam u vrhu institucija sistema“, rekao je Kurti.

Prema njegovim rečima „pristup srpske države šovinistički i rasistički“.

„Zbog toga nas je premijerka (Srbije) nazvala ljudima iz šume. Jer je to rasistički šovinistički pristup. Ne mogu nas prihvatiti kao jednake i da je ukidanje reciprociteta potvrdilo da je rasizam najstrašnija stvar koju je čovek mogao učiniti“, rekao je Kurti.

Upitan da li misli da bi sporazum mogao biti postignut da se nije ukinuo reciprocitet, Kurti je odgovorio odrično-

„Ne, jer je to bio put predsednika. Idemo u Vašington i tamo potpusujemo sporazum uz bubnjeve (proslavu)", rekao je Kurti u emisiji „Desku“ na KTV.