Kurti: Pojačano prisustvo policije na severu u cilju veće bezbednosti i vladavine zakona

Odluka o pojačanom prisustvu policije na severu Kosova i odluke s tim u vezi, donete su u cilju povećanja sigurnosti i proširenja zakonitosti, rekao je premijer Kosova Aljbin Kurti u govoru na Varšavskom bezbednosnom forumu, piše Koha.

“Kada govorimo o zaštiti i sigurnosti, nije dovoljno samo biti za to, već i raditi. Odbraniti napredak je isto što i braniti narod. Na severu smo osnovali nove policijske stanice, otvorili smo benzinske pumpe a počela je i registracija biznisa, što predstavlja napredak. Posvećeni smo pružanju sigurnosti i prosperiteta za sve bez obzira na etničku pripadnost. Danas, više nego ikada, potrebna nam je pomoć Natoa, Poljske i saveznika da promovišemo mir“, objasnio je.

On je rekao da su akcije u Banjskoj i Zvečanu preduzete u cilju povećanja bezbednosti i "sprečavanja srpskog i ruskog uticaja".

“Srbija nastavlja da predstavlja pretnju svojim susedima na Zapadnom Balkanu koristeći ruski model”, rekao je Kurti.

Kurti je u govoru na temu „Fokus na Zapadni Balkan: veza geopolitike i evropskih integracija“ pomenuo događaje od pre godinu dana u Banjskoj, Zvečanu, i povukao analogiju između delovanja Rusije u Ukrajini i Srbije na Kosovu.

„Srbija, koja je danas ista kao u Miloševićevo vreme, nastavlja da preti svojim susedima, narušavajući suverenitet i teritoriju, uključujući i Kosovo. To je kulminiralo napadom u Banjskoj 24. septembra 2023. godine. Cilj im je bio da imitiraju rusku operaciju u Donbasu 2018. Nakon napada naša policija je zaplenila na hiljade komada oružja. Nije preterano reći da je policija ne samo zaštitila Kosovo, već sprečila otvoreni sukob koji bi mogao da ima međunarodne posledice. Sve dok Srbija nastavlja da destabilizuje sever Kosova, Rusija pokušava da otvori nove sukobe”, rekao je Kurti.

Govoreći učesnicima o rezultatima svoje vlade, Kurti je ponovio da je konačni cilj Kosova članstvo u Natou i EU.

Na pitanje da li ste za članstvo u EU, ako bi referendum bio, u slučaju Kosova, 89 odsto se izjasnilo za.

Samo Albanija ima više procenata od Kosova, 92 odsto.

Od ostalih zemalja Zapadnog Balkana, Srbija je zemlja koja se najviše protivi članstvu u EU, 40 odsto ispitanika se izjasnilo za članstvo, njih 34 odsto izjavilo je da bi glasalo protiv članstva, 17 odsto ne bi glasalo uopšte, dok je devet odsto reklo da ne zna.