Kurti: Srbija se i dalje ne izvinjava za počinjene zločine

Premijer Kosova Aljbin Kurti rekao je da je tokom jedne godine prikupljeno blizu 190 metara arhivske građe i 15 terabajta digitalnog materijala koji, kako je naveo, dokumentuje zločine Srbije počinjene tokom sukoba na Kosovu. On je u predstavljanju izveštaja povodom jedne godine rada Instituta za ratne zločine rekao da se Srbija i dalje ne izvinjava za zločine koje je počinila.

„Pored državnih institucija, dokumentaristi i nezavisni istraživači, civilno društvo, stručnjaci, mediji, novinari i svi građani sada imaju Institut koji prikuplja sve promene. Ovi materijali se arhiviraju da služe našem sećanju kao narodu i našem zajedničkom zahtevu za pravdom. Oni će služiti i budućim generacijama da upoznaju patnju i izdržljivost našeg naroda u jednom mračnom periodu”, rekao je Kurti.

On je naveo da je u popisu stanovništva ove godine prvi put uključen i upitnik štete od rata 1998-1999.

„Građani su prijavili ekonomsku štetu, uništenu imovinu, kao i štetu ubijenim, nestalim, povređenim ili zatvorenim članovima porodica. Zadovoljni smo saradnjom između Instituta i Agencije za statistiku Kosova na verifikaciji, obradi i analizi ovih statističkih podataka. Institut nastavlja saradnju sa svim institucijama Republike Kosovo na prikupljanju i sistematizaciji materijala koji svedoče o zločinima”, izjavo je premijer Kosova.

Kazao je da je tokom ove godine prikupljeno oko 190 metara fizičkog arhivskog materijala i oko 15 terabajta digitalnog materijala, video, audio, fotografija, koji dokumentuju zločine počinjene tokom rata na Kosovu.

„Ove informacije, prikupljene u ovom periodu, prikupljene su iz 67 različitih izvora, odnosno organizacija, institucija, koleksionista, koji su dostavili dokaze kojima su raspolagali”, objasnio je.

Kurti se potom zahvalio direktoru Atdhe Hetemiju „na njegovoj posvećenosti i doprinosu”.

„Rad Instituta tokom ove prve godine, uz vašu podršku kao partnera u ovom procesu, pomaže nam da dokumentujemo kako tragedije, tako i tekuće posledice poslednjeg rata. Zajedno stvaramo jaku osnovu za borbu protiv poricanja ili pogrešnog tumačenja istorijske istine i za sprečavanje ponavljanja tragedija. Iskreno se zahvaljujem svim zaposlenima u Institutu na posvećenosti ovom važnom i osetljivom procesu”, rekao je Kurti. 

Potom je optužio Srbiju da „oživljavaju njene ekspanzionističke i hegemonističke ambicije”.

„Dok porodice i dalje traže posmrtne ostatke svojih najmilijih, Srbija odbija da se izvini, pa čak i da prizna svoju genocidnu prošlost. Dok ona nastavlja da negira genocid i glorifikuje nasilje, politički potomci Miloševića i njegovog režima, koji i danas vode Srbiju, oživljavaju njene ekspanzionističke i hegemonističke ambicije. Stoga, za žrtve i za preživele kojima su ubili svoje najmilije, mi ne možemo zaboraviti. U ime pravde, mira i očuvanja istine, mi moramo zapamtiti: dokumentovanje ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida počinjenih tokom rata na Kosovu 1998-1999 je moralna i istorijska obaveza za sve generacije. To je obećanje žrtvama i njihovim porodicama da nikoga nećemo zaboraviti, nikada”, kazao je premijer Kosova.

Direktor Instituta za ratne zločine Ade Hetemi istakao je da jednogodišnji izveštaj odražava napore da se dokumentuju istrage ratnih zločina.

„Od osnivanja Instituta sledili smo otvoren i sveobuhvatan pristup. Jednogodišnji izveštaj koji će biti predstavljen odražava naše napore da dokumentujemo i istražujemo ratne zločine”, rekao je Hetemi.

Za medije koji izveštavaju na srpkom jeziku tokom predstavljanja jednogodišnjeg izveštaja Instituta za ratne zločine nije obezbeđen prevod.

Na pitanje novinara zbog čega prevod nije obezbeđen, iz vlade nam je uz izvinjenje rečeno da će prevod biti poslat u najkraćem roku.