Kurti: Trebalo bi da bude što više mostova preko Ibra

Kosovski premijer u tehničkom mandatu Albin Kurti izjavio je večeras za Teve 1 da se izgradnja dva nova mosta između Južne i Severne Mitrovice sprovodi u skladu sa zakonom i u punoj institucionalnoj koordinaciji, te konstatovao „da bi trebalo da bude što više mostova preko Ibra“.

„Sve je po zakonu, sa planom i odlukom dve opštine - Severne i Južne Mitrovice. Sada imaju zajednički odbor, koji je doneo odluku. U odboru je predstavnik ministar Eljbert Krasnići, gradonačelnik Južne Mitrovice Bedri Hamza je imenovao pet predstavnika, kao i gradonačelnik Severne Mitrovice Erden Atić. Biće izgrađena dva mosta, očekuje se da će radovi biti završeni na jesen. Troškovi su tri miliona evra“, rekao je Kurti.

Dodao je da izgradnja mostova nije ograničena samo na Mitrovicu, već je deo šire vizije razvoja Kosova.

„Trebalo bi da bude što više mostova preko Ibra. Naravno, ne gradimo samo mostove preko Ibra - pre nekoliko dana bio sam na otvaranju mosta u Brdošu, takođe u Prištini. Gradimo mostove, radimo to i zbog obrazovanja i zdravstva“, kazao je Kurti.

Kada je reč o glavnom mostu preko reke Ibar, Kurti je rekao da bi on trebalo da se otvori, ali da to zavisi od sprovođenja Briselskog sporazuma.

„Rekao sam da glavni most treba da se otvori, ali nisam rekao da će biti otvoren odmah. Stalno govorimo o tome da mora da se otvori i verujem da će biti otvoren. Mora da se otvori. Tu je i Briselski sporazum koji se ne sprovodi. U međuvremenu, gradimo nove mostove“, poručio je Kurti.

Ukazao je da sada u regionu Mitrovice postoji 37 mostova, a samo na jednom se još uvek nalaze Karabinjeri.

„Tamo je 37 mostova - samo jedan je okružen policijom. Demontirali smo ilegalne strukture Srbije, pobedili smo kriminalne grupe. Još uvek postoje kriminalni elementi, ali više nema struktura koje uspešno izazivaju državu“, rekao je Kurti.

Povodom nedavne izjave predsednika SAD Donalda Trampa da je „sprečio rat na Kosovu“, Kurti je zahvalio šefu američke države.

Veruje da su SAD imale detaljne informacije o operativnim namerama Srbije, iako, kako kaže, vlasti na Kosovu još uvek nemaju konkretne podatke o tom planu.

„Hvala mnogo predsedniku Trampu na njegovoj izjavi i akciji. Nemam informacije koje oni imaju, sigurno Bela kuća i američke institucije imaju više saznanja o tome šta je Srbija planirala. Možda su delovali da zaustave takav napad“, rekao je Kurti.

Naglasio je da su SAD najvažniji saveznik Kosova i da saradnja, posebno u oblasti odbrane i bezbednosti, treba da se produbi.

„Uvek smo zahvalni na ulozi Sjedinjenih Američkih Država. Naše institucije tesno sarađuju sa SAD i nadamo se da ćemo jednog dana dobiti više informacija o ovom konkretnom slučaju“, rekao je Kurti.

Ponovio je da bez pomoći SAD, razvoj u mnogim oblastima na Kosovu ne bi bio moguć, zbog čega vera u strateško partnerstvo sa Amerikom ostaje nepokolebljiva.

Nismo sigurni da ćemo imati 61 glas u tajnom glasanju, ali treba pokušati

Kada je reč o situaciji u parlamentu, Kurti je rekao da Samoopredeljenje nema garancije da će dobiti 61 glas na tajnom glasanju za izbor predsednika, ali je izrazio uverenje da bi, budući da je javno glasanje bilo neuspešno, trebalo pokušati i sa tajnim glasanjem kao načinom za rešavanje institucionalne „pat-pozicije“.

Ponovo se pozvao na odluku Ustavnog suda iz 2014. godine po pitanju tajnog glasanja, dodajući da je „greška i šteta“ što se ne pokuša i sa tim načinom izbora.

„Ne znamo da imamo 61 glas, ali je naša dužnost da pokušamo da pronađemo rešenje. Tražili smo rešenje javnim glasanjem, nije postignuto, hajde da tražimo rešenje tajnim glasanjem. Verujem da je greška i šteta ako ne pokušamo, jer je Ustavni sud, svojom presudom iz 2014. godine… rekao da svi moraju da ostanu u sali, budu prisutni i glasaju za, protiv ili da budu uzdržani, te da glasanje može biti javno, tajno ili na druge načine. Dakle, pokušali smo sa javnim glasanjem, nije bilo uspešno, hajde da pokušamo i sa tajnim glasanjem“, rekao je Kurti.

On je naveo da je današnji sasastanak sa predsednicom Vjosom Osmani bio otvoren i fokusiran na političku krizu koja „drži Kosovo u ćorsokaku od 19. aprila“.

„Sastanak je prošao dobro, razgovarali smo o svim temama, o neuspehu u konstituisanju Skupštine. Nemamo više od tri nedelje. Bolje što pre. To kaže presuda Ustavnog suda - sve mora biti urađeno do kraja jula. Osmani je izrazila svoju zabrinutost“, rekao je Kurti.

Ponovio je da je samo Pokret Samoopredeljenje konkretno krenuo ka rešenju.

Ukazao je i da „postoji izvesna nada za rešavanje situacije“, ali ne velika, tvrdeći da opozicija pogrešno tumači presudu Ustavnog suda.

„Ustavni sud nije taj koji može da reši neslaganja parlamentarnih grupa. Da li znate da je jedan od problema opozicije bio ograničavanje mogućnosti da se isti kandidat predloži za predsednika Skupštine više puta? Opozicija je to tražila - nije uspela“, izjavio je Kurti.

Kurti je ponovio da neće ponuditi koaliciju Demokratskoj partiji Kosova, uz ocenu da to „nije prava politička stranka, već organizacija sa nejasnom strukturom rukovodstva“.

„DPK se nije reformisala. U toj stranci postoje četiri ili pet predsednika, ne znam koliko, ali znam da ne postoji samo jedan“, rekao je Kurti.

Dodao je i da za njega DPK funkcioniše kao akcionarsko društvo, čija je neodgovornost neograničena, a da izjave predstavnika stranke nemaju težinu.