Luža: U DSK ocenili da je bolje nastaviti sa Abdidžikuom dok se ne uspostave institucije

Politička analitičarka Besa Luža izjavila je da je ponovni izbor Ljumira Abdidžikua za šefa DSK možda bio posledica političke situacije u kojoj se Kosovo nalazi, odnosno da su članovi stranke videli Abdidžikua kao najbolje rešenje do uspostavljanja kosovskih institucija, posebno u procesu izbora predsednika, prenosi Koha.

„Proces selekcije nije imao nikakvih nepravilnosti. Možda su mislili da nije vreme za velike promene pošto smo u fazi izbora predsednika. Bez obzira na to što je bilo i drugih kandidatura, Abdidžiku je imao najviše glasova u DSK. Možda su svi zajedno odlučili da je bolje ponovo nastaviti sa Abdidžikuom dok se ne uspostave institucije“, rekla je Luža.

Ona je ocenila da je faktor vremena uticao i na nove kandidature za rukovodstvo DSK. Prema njenim rečima, nakon rezultata ove stranke na izborima 28. decembra, bilo je malo vremena da se pripremi još jedna ličnost koja bi mogla biti kandidat, prenosi Koha.

„Spolja, nama koji smo to videli, činilo se da u ovom hitnom vremenu nema ličnosti koje bi imale taj prtljag da vode DSK. Videli smo samo kandidaturu Avdulaha Hotija. Ne kažem da je Abdidžiku najbolje rešenje, ali ponekad u ovim okolnostima ideja je da se nastavi sa istom osobom, a onda ćemo videti i promeniti“, rekla je Luža.

Ocenila je da u trenutnim okolnostima Pokretu Samoopredeljenja nije potreban DSK, ali prema njenim rečima, to ne sprečava DSK da bude aktivna i konstruktivna opozicija.

„Sada smo u drugačijim okolnostima jer sada nema potrebe da Pokret Samoopredeljenja ima DSK na svojoj strani. Ako DSK sebe smatra institucionalističkom strankom, onda treba da gleda na interes i napredak države i u spoljnoj i u unutrašnjoj politici, a to se može postići tako što će biti dobra, aktivna i konstruktivna opozicija. Ponekad se stvara utisak da se samo boravkom u vladi može uticati i glasati o pitanjima, ali ko sprečava opozicione stranke da glasaju o nekim važnim sporazumima“, rekla je Luža.

Prema njenim rečima, politički sporazumi ne bi trebalo da budu vezani samo za stavove jer dobra opozicija može uslovljavati zakone i sporazume u korist građana.