Maljići i Milo: Sankcije SAD zbog promovisanja Velike Albanije nisu realne

Eksperti za politička pitanja Agon Maljići i bivši ministar spoljnih poslova Albanije Paskal Milo smatraju da sankcije, koje izveštaj Instituta za spoljnu politiku Univerziteta Džons Hopkins (SAIS) i Vilson centra preporučuju administraciji Sjedinjenih Američkih Država protiv političara sa Kosova i iz Albanije, koji svojim izjavama promovišu ujedinjenje obe zemlje, nisu realne mere, prenosi Radio Slobodna Evropa.

"Ideja o sankcijama zvaničnicima koji promovišu uniju Kosova i Albanije predlaže se kao jedna od mera u slučaju da dođe do predložene radikalne promene regionalne politike. Ali, ni ovakva mera ne deluje realno. SAD nemaju praksu sankcionisanja mišljenja. U takvim slučajevima se praktikuje izbegavanje poseta ili politička izolacija", ocenio je Maljići za RSE.

Bivši ministar spoljnih poslova Albanije Paskal Milo, u pisanom odgovoru RSE, navodi da je administracija predsednika Bajdena prošlog meseca objavila kriterijume na osnovu kojih ocenjuje aktivnost politike ličnosti bilo gde u svetu, uključujući Albaniju i Kosovo.

Kako kaže, ova administracija ima sve veze sa negativnim efektima koje delovanje tih političkih ličnosti ima na nacionalnu bezbednost SAD. U skladu sa razmerama ove negativne aktivnosti, prema njegovim rečima, američka administracija uvodi sankcije.

"Izjave same po sebi ne mogu biti kažnjive sve dok nisu propraćene konkretnim radnjama koje narušavaju ovu bezbednost. Ovakve izjave dali su gotovo svi politički i državni lideri Kosova i Albanije. Ali, oni nisu praćeni konkretnim akcijama i politikama koje podrivaju regionalnu ili međunarodnu stabilnost. Bilo je i ostalo više vežbi narodnog patriotizma za domaću potrošnju", rekao je Milo.

Prema navodima Mila, Institut za spoljnu politiku Univerziteta Džon Hopkins i Vilson centar su nevladine institucije koje ne prate i ne izražavaju zvaničnu politiku SAD, već povremeno prenose određenu poruku.

"Trenutno ova poruka ima smisla, jer kao što znamo, na Zapadnom Balkanu, konkretno u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i na Kosovu, dolazi do porasta međuetničkih tenzija. Političari imenovani u ovim zemljama za domaći politički kapital dodali su izjave i akcije snažnog nacionalističkog sadržaja", rekao je Milo.

Peci: Izjave kao izvor nestabilnosti na Balkanu

Jedan od učesnika u sastavljanju ovog izveštaja, bivši kosovski diplomata Ljuljzim Peci, trenutno direktor Kosovskog instituta za istraživanje i razvoj politike (KIPRED), kaže da je osnova za sugerisanje pretnji sankcijama, ali i uvođenje sankcija političarima koji promovišu ujedinjenje Kosova i Albanije, ima veze sa činjenicom da izjave u ovom duhu u nekim slučajevima daju nosioci institucija obe zemlje i kao takve postaju izvor nestabilnosti na Balkanu.

On mogućnost da preporuke iz izveštaja Univerziteta Džons Hopkins i Vilson centra, da se uvedu sankcije SAD političarima koji promovišu ujedinjenje Albanije sa Kosovom, vidi kao sasvim realnu opciju.

"U bliskoj budućnosti, ako glavni politički akteri ne promene svoje političke stavove, mislim da je ova opcija vrlo realna, jer, praktično, takva retorika koči stabilizaciju Balkana, ali i postizanje rešenja između Kosova i Srbije", naglašava Peci.

Prema njegovim rečima nema konkretnih akcija političara u Albaniji i na Kosovu koje vode ka realizaciji ideje ujedinjenja obe zemlje, ali, ističe, ni izjave u ovom duhu ne treba zanemariti.

"Ovakav rečnik šteti interesima obe zemlje. U tome leži problem. Bilo da se radi o populizmu ili za bilo šta drugo, sve što se danas govori unutar (države) prenosi se i na međunarodnu zajednicu. Danas publika nije ograničena da kaže da ova stvar se odnosi na unutrašnju i ne važi u spoljnoj politici", kaže Peci.