Marsenić: Albanci žele etnički čistu naciju, popis na Kosovu taktički potez represije nad Srbima

Albancima je potrebna etnički čista nacija i sam projekat nezavisnog Kosova je privremen dok se ne upali zeleno svetlo za otvaranje puta ka “velikoj Albaniji”, ocenjuje za Kosovo onlajn Marija Marsenić, sociolog sa Instituta za evropske studije. Popis stanovništva koji je zakazan za april vidi kao još jedan od taktičkih poteza represije nad srpskim stanovništvom.

“Što se tiče pitanja o formiranju nove kosovske nacije na tim prostorima, meni je zanimljiv primer da je u ličnim kartama takozvanog Kosova kao nacionalna pripadnost navedeno -Kosovar. To je pre svega urađeno kako bi se međunarodnoj zajednici i kolektivnom Zapadu predstavila kao neka naizgled inkluzivnost Srba i Albanaca i ostalih naroda koji žive na prostoru Kosova i Metohije i njihovo izjednačavanje. Međutim cilj je, naravno, sasvim drugačiji”, smatra Marsenić.

Ona navodi da kosovska vlada zapravo želi da u jednu ruku dokažu da je broj Albanaca u ekspanziji, ali da je tu i pitanje Srba koji se na taj način odvajaju od svog nacionalog identiteta.

“Naravno da cilj nije nikakva priča o inkluzivnosti i jednakosti, već da je cilj isti i Tirani i Prištini, iako tu postoje određena politička neslaganja, a to svakako jeste formiranje ‘velike Albanije’”, kaže naša sagovornica.

Marsenić veruje da će se na popisu izjašnjavati kao Albanci, jer njima je potrebna etnički čista nacija.

“Izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti kao Kosovar je privremeno, zato što se i kod njih postavlja pitanje šta je Kosovar. Da li je to Albanac sa Kosova i Metohije ili je to nešto drugo. Dakle njima je potrebna etnički čista nacija i sam projekat takozvanog nezavisnog Kosova je takođe privremen. To kažu i zvaničnici takozvane kosovske vlade. Projekat takozvanog nezavisnog Kosova je privremen sve dok se ne upali zeleno za pripajanje i otvaranje puta ka ‘velikoj Albaniji’”, zaključuje ona.

Na pitanje šta će popis značiti za Srbe na Kosovu, kaže da u svakom slučaju neće prikazati realno stanje na terenu.

“Naprotiv, popisom žele da se prikaže manji broj Srba nego što jeste na Kosovu i Metohiji a, takođe, možemo očekivati da će Priština blokirati dolazak ljudi na adrese na koje su prijavljeni i na koje su živeli sve do dolaska Aljbina Kurtija na vlast. Naravno, usled represija njegovog režima veliki broj Srba koji su živeli na Kosovu i Metohiji bili su prinuđeni da napuste svoja vekovna ognjišta i neće biti u prilici da se vrate svojim domovima u periodu kada će se odvijati popis stanovništa. Sve u svemu, položaj Srba na Kosovu i Metohiji je najgori do sada i svakodnevno svedočimo iživljavanju i maltretiranju Srba kako na severu tako i južno od Ibra, čime Albanci podsećaju Srbe da nemaju nikakva prava na tim prostorima”, navodi ona.

Dodaje i da se treba osvrnuti i na to da mnogi Albanci sa Kosova imaju državljanstava Severne Makedonije i Crne Gore i da se isti ti ljudi popisuju kao državljani u različitim državama.

“Popis stanovništa bi u svakom slučaju trebalo da služi kao osnova za formiranje društevnog i političkog života jednog naroda i da opiše i da prikaže i pruži opšte razumevanje demokratskog pejzaža jednog naroda, a ne da služi kao izvor tenzija i sukoba, tako da u svakom slučaju ovaj popis stanovništva neće ići na ruku Srbima jer će voditi ka smanjenju njihovih političkih i daljih mogućnosti na prostoru Kosova i Metohije. Naravno, tu sad ima dosta aspekata, od socio-ekonomskog planiranja, sistema obrazovanja, zapošljavanja, preko analize socijalne zaštite, preko javnog zdravlja i zdravstvenih usluga i sigurnosti, pa sve do raspodele resursa i vladinih politika u smislu političke zastupljenosti naroda na različitim nivoima vlasti”, zaključuje Marsenić.