Mijačić: Priština ne može da pobegne od ZSO

Koordinator za Poglavlje 35 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Dragiša Mijačić kaže da nacrt zaključaka Saveta ministara Evropske unije o politici proširenja ukazuje da će se od Prištine najverovatnije zahtevati da hitno formira Zajednicu srpskih opština, što je, napominje, njena obaveza još od 2013. godine.

„Reč je o nacrtu dokumenta, ali će formiranje ZSO sigurno biti u nekoj od formulacija u usvojenom dokumentu. U tom smislu, pritisak EU postoji. Priština od toga ne može da pobegne i što više odlaže, to će imati više problema na međunarodnom planu i dovešće sebe u situaciju da više ne bude kredibilan partner u razgovorima“, naveo je Mijačić gostujući na RTS.

Na pitanje kako komentariše deo nacrta u kojem se implicira da Beograd treba da se uzdrži od protivljenja članstvu Prištine u međunarodnim organizacijama, Mijačić smatra da je u pitanju obaveza koju je Beograd prihvatio sporazumom iz 2023. godine.

Govoreći o odbijanju Centralne izborne komisije da verifikuje učešće Srpske liste na vanrednim parlamentarnim izborima 28. decembra, Mijačić smatra da je problem što Samoopredeljenje Aljbina Kurtija vodi glavnu reč, dok većina opozicionih partija nema hrabrosti da se odupre nacionalnom ili etničkom narativu.

„Srpska lista ima veliki teret zbog onoga što se dešavalo u prošlosti, naročito u Banjskoj, ali je u pitanju subjekat koji je registrovan u kosovskom pravnom sistemu kao politička partija. Po automatizmu, njihova lista treba da bude verifikovana i biće. Na ovom pitanju Samoopredeljenje želi da dobije nekoliko poena“, naglašava Mijačić.

Govoreći o Srpskoj listi, Mijačić je ponovio da je toj partiji potrebna reforma.

„Srpska lista je trebalo da se reformiše još nakon Banjske. Oni osvajaju glasove građana, ali ne mogu da učestvuju u političkim procesima na Kosovu jer ih ne žele ni vlast ni opozicija. Onda ti glasovi vise u vazduhu“, zaključuje Mijačić, uz naglasak da ni političari u Prištini ne doprinose smanjenju tenzija, navodeći primer inicijative pojedinih Albanaca da se sruši Hram Spasa.

„Hram je napravljen na zemljištu Srpske pravoslavne crkve i ne postoji nijedna sudska odluka kojom se to zemljište oduzima. Takvi potezi dovode do još veće etničke distance između Srba i Albanaca i nemogućnosti pomirenja. To su sve potezi koji dolaze u kontekstu predstojećih izbora“, zaključuje Mijačić.

Ukazao je i da EU ima i reči pohvale za neke od zemalja kandidata za članstvo, poput Crne Gore i Albanije.

„Tirana i Podgorica intenzivno rade na reformama i vide se rezultati. Toga nema u Beogradu, a pre svega u Prištini. Ako ne napredujete u normalizaciji, moglo bi da dođe do povlačenja ogromnog broja sredstava i povoljnijih kredita. To uslovljavanje se odnosi samo na ono što su obe strane same prihvatile, potpisale i obećale da će sprovesti u delo“, kaže Mijačić.