Miladinović: Srbija se sprema za mir, vojsku treba da imamo da bismo sprečili rat

Milomir Miladinović predsednik skupstine Kluba generala i admirala Srbije ocenjuje da se Srbija najavom vraćanja obaveznog vojnog roka ne sprema za rat, a da je broj pripadnika VS manji od onog koji je dogovoren Bečkim sporazumom 1996. godine. Istovremeno, ovaj penzionisani general ocenjuje da su najave o formiranju “evropske vojske” nerealne.

“Srbija se sprema za mir. Vojska nije garant i faktor rata, već faktor mira. Vojsku treba da imamo da bismo sprečili rat i da istovremeno bude garant sposobnosti Srbije kao faktor odvraćanja. To je suština vojske”, ističe Miladinović i dodaje da je mir potreban ne samo Srbiji već celom svetu.

“Nažalost, još ima onih koji ogromna sredstva ulažu za potrebe vojske, ali ta ulaganja kod vojski drugih zemalja je radi osvajanja, odnosno ratovanja. Mi ulažemo u vojsku da bismo mogli da uspešno odvratimo neprijatelja, a ako treba da se branimo”, izričit je Miladinović.

Prema njegovim rečima Generalštab Vojske Srbije je i ranije predlagao vraćanje obaveznog vojnog roka i to, kako kaže, iz krajnje praktičnih razloga - neobučenost mladih generacija.

“Za 12 godina koliko je obustavljeno obavezno služenje vojnog roka praktično smo izgubili 12 generacija mladih vojnika da budu vojno osposobljeni. Početkom 1999. godine imali smo više od dva miliona vojno spososbnih ljudi u evidenciji vojnih odseka. Nažalost, 12 godina je prošlo, toliko je neobučenih mladih, a istovremeno 12 generacija su prestarele za obavezno služenje vojnog roka u rezervi. Danas praktično nemamo vojnike, mlade do 30. godine koji su završili vojni rok”, objašnjava Miladinović.

On kaže da je Srbija trenutno suočena sa činjenicom da s jedne strane poseduje savremenu tehniku koja je po rangu slična onoj u zemljama iz okruženja, pa i svega, ali da će pojaviti problem što neće biti obučenog kadra da je koristi.

“Kada se govori o faktorima rata to su ljudski faktor, tehnika, prostor i vreme. Imamo ova tri faktora, ali ne i prvi, glavni, a to je čovek. Potrebni su nam ljudi da izvršimo popunu jedinica i po mirnodopskoj, a istovremeno da ih imamo i za ratnu formaciju, odnosno za služenje u rezervi i za potrebe da se mobilišu”, precizira Miladinović.

On kaže da je prema Bečkoj konvenciji koju je Srbija potpisala pre više od dve decenije procenjeno da njene oružane snage ne smeju da budu veće od jedan posto od ukupnog stanovništva.

“Zašto ne bismo imali onoliko vojnika koliko mi procenimo da treba da imamo da bismo bili bezbednosno sigurni”, naglašava ovaj penzionisani general.

On podseća da je broj vojnika i količina naoružanja u zemljama Balkana definisana Sporazumom o subregionalnoj kontroli naoružanja potpisanog 1996. godine u Beču.

Komentarišući najavu Stejd deparmetna da “pomno prati” dešavanja oko Vojske Srbije, a zatim i ocenu NATO da je pitanje vraćanja obaveznog služenja vojnog roka “unutrašnja stvar Srbije”, general Mladenović kaže da su takvi komenatari smešni i da predstavljaju provokaciju i vrstu pritiska da se odustane od predloga, ali da je uveren da neće uticati na konačnu odluku državnog rukovodstva da vrati obavezno služenje vojnog roka.

On kaže da je neozbiljno da se Stejt department oglašava saopštenjem da “prati dešavanja u Srbiji”, a da istovremeno ništa nije preduzeo kada je reč o poštovanju Rezolucije 1244 SB UN.

“Ljudi treba da se smeju na takve izjave. Mnoge stvari od 1999. godine i Rezolucije 1244 kada Kosovo prvo nije imalo pravo na nezavisnost, pa su priznali tu nezavisnost, pa nije imalo pravo na duge cevi, pa sada hoce da formiraju oružane snage. To nisu pratili, a sada hoće da prate jednu regularnu državu, Srbiju kojoj je jedan od stubova, kao svakoj državi i vojska. Zašto Srbija ne bi imala vojsku po svojim merilima?”, naglašava Miladinović.

On kaže da je dodatno neozbiljno zato što te izjave dolaze iz zemlje koja za vojsku izdvaja 50.000 dolara - svake sekunde.

"Vodeća zemlja po pitanju naoružavanja su SAD koje troše 760 milijardi dolara, a drugih deset ima otprilike toliko. To je 50.000 dolara svake sekunde. To su ogromna sredstva od kojih, kad bi bilo svesti kod tih velikih sila, svet bi bio potpuno drugačiji. Nažalost, ima i onih teoretičara koji zagovaraju da broj stanovnika treba da se podeli, da nestane polovina", precizira Miladinović.

Komentarišući najavu francuskog premijera da će i ova zemlja u narednom period ulagati u naoružanje i opremu, Miladinović kaže da to nije ništa čudno jer Nato svojim članicama propisuje određenu “kvotu”, ali da svaka od njih preko toga može da kupuje naoružanja i jača svoje snage u zavisnosti od budžeta.

“Svojevremeno sam razgovarao sa načelnikom Generalštaba Oružanih snaga Rumunije on mi je rekao: ‘Mi smo obavezni prema Natou da imamo toliko snaga i sredstava, a ako imamo sredstva preko toga možemo da imamo i milionsku vojsku koja će biti za naše potrebe’. Kao što Amerikanci imaju regularne oružane snage i teritorijalnu odbranu, odnosno oružane snage njihovih država”, prezicira Miladinović.