Milatović: Crna Gora treba da bude naredna članica EU

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović izjavio je večeras da njegova zemlja treba da bude prva naredna članica Evropske unije jer, kako navodi, već koristi EU, imala je mirnu smenu vlasti, radi na pobljšanju životnog standarda građana i nema otvorenih pitanja sa susedima.

On je u intervjuu za RTCG izrazio zadovoljstvo zbog učešća na samitu Evropske političke zajednice u Španiji, gde je, kaže imao priliku da sretne važne evropske lidere i prenese bitne poruke. Podsetio je da je to već njegovo drugo učešće na ovom samitu, jer je prvi put učestvovao na samitu u Moldaviji. 

"Proširenje EU je za nas priritet broj jedan. Prenosim poruku, dobru poruku da bi Crna Gora morala da postane naredna članica EU. Jedan od razloga je da je najlakše i primiti u EU, već koristi EU, uskladila se sa spoljnom i bezbjednosnom politikom, izvela je mirnu smenu vlasti, radi na pobošljanju životnog standarda građana i nema krupna otvorena pitanja sa susedima. Bio sam na samitu čovek koji donosi dobre vesti", rekao je Milatović.

On je naglasio da je promena vlasti u Crnoj Gori nešto što se desilo prvi put demokratskim putem, i da je to samo koristilo evropskom putu zemlje.

Saglasan je da bi pregovaračka struktura morala da bude bolja i efikasnija, te podsetio je da Crna Gora nema glavnog pregovarača.

Milatović je rekao da je već treći put imao priliku da se susretne sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, koji je i inicijator Evropske političke zajednice, ističući da su to bili korisni razgovori. 

"Ulazak Crne Gore kao 28. članice EU bila bi priča koja je važnija od same Crne Gore, i to bi bila sjajna poruka drugima u regionu, ali i Ukrajini i Moldaviji. Znamo da je poslednja članica koja je primljena Hrvatska prije deset godina. Bila je izgubljena politička dimenzija ovog procesa. Nakon ruske agresije, mislim da su u EU razumeli da treba vratiti političku dimenziju", rekao je Milatović.  

On je naglasio da je važno naći konseznus u parlamentu i imenovati čelnike pravosuđa jer bi i decembru na Međuvladinoj konferenciji moglo da se pokrene zatvaranje poglavlja.

Naredne godine, naglašava, moguće je zatvarati i složenija poglavlja, poput onog o državnoj pomoći i konkurenciji. 

Proces, ističe, zahtieva sinergiju i Crna Gora bi mogla da za tri godine uradio svoj deo posla, a da Evropski parlament u 2027. godini već ratifikuje pristupanje.

"Pa da bi Crna Gora 2028. godine mogla da bude članica EU a to bi se poklopilo i sa novim budžetom EU što bi nam svakako bilo veoma korisno", istakao je Milatović. 

On navodi da je njegova predložena platforma "Za Crnu Goru u EU" nešto oko čega bi trebalo da se okupe i vlast i opozicija. Izjavio je da bi to bila važna poruka Briselu i da bi to pokazalo konsenzus.

"Pozvaću sve predstavnike parlamentarnih subjekata da razgovaramo o platformi. Ona je tako napisana da bi oko nje trebalo da se skupi celokupan politički spektar", rekao je Milatović. 

On je podvukao da je u Deklaraciji iz Granade, gde je bio održan i samit EU, proširenje u fokusu, što je vrlo važno. 

Milatović smatra da bi opšta podrška Platformi bila važan signal, a napominje da je taj dokument podržan od najvažnijih zvaničnika EU i evropskih lidera.

Podsetio je da je važan izazov borba protiv organizovanog kriminala.

Šef crnogorske države kaže da su uhapšeni zbog saradnje sa kriminalcima upravo oni koji su bili zaduženi da se bore protiv kriminala. 

Navodi da je intenzivirao i komunikaciju sa konkretnim državama članicama EU, kako bi ih uverio u važnost crnogorskog članstva.

Prema njegovoj oceni, članstvo Ukrajine bi dovelo do toga da zemlje istočne Evrope, koje sada primaju novac, postanu zemlje koje daju novac. 

"To je pitanje koje ćemo morati da detaljnije analiziramo", istakao je Milatović.  

Spoljna politika je, zaključuje, uvek rezultat unutrašnje politike. 

Predsednik Crne Gore je podsetio i da je od parlamentarnih izbora prošlo četiri meseca, i da je u međuvremenu konstituisan parlament, a Milojko Spajić dobio mandat da formira vladu, te da traju pregovori partija. 

"Ta treća faza traje već dva i po meseca. Kao predsednik, što je bilo do mene, uradio sam u rekordnom roku. Dalje je odgovornost kod onih koji pregovaraju", rekao je Milatović i zapitao se zašto vlade još uvek nema. 

"Valjda je nama najviše u interesu da imamo vladu. Ja bih tu vratio loptu", podvukao je Milatović. 

On je dodao da će vladu, kako bude radila, građani tako kazniti ili nagraditi.

"Taj princip treba da primjenjujemo. Ponekad se stiče kao da vlada princip kvazikolonijalnog, a ja mislim da treba da vlada princip da građani biraju", kazao je Milatović, ističući da je to evropska Crna Gora.