Milenković: Briselski sporazum napravio zamah 2013, ali bez ZSO došlo do razgradnje dijaloga

Postizanjem Briselskog sporazuma 2013. godine, u tom trenutku je napravljen zamah na terenu, srpska zajednica je prihvatila, iako ne sa velikom voljom integraciju u kosovski sistem i ona se dešavala kroz godine, međutim ono što je nedostajalo svo ovo vreme je formiranje Zajednice srpskih opština, kaže za Kosovo onlajn Marko Milenković iz NVO „Nova društvena inicijativa“, povodom 12. godišnjice od potpisivanja prvog Briselskog sporazuma.

ZSO je, kako dodaje, trebalo da obezbedi dodatne mehanizme za srpsku zajednicu kada je reč o samoupravi i organizaciji zdravstvenih, obrazovnih i drugih institucija koje funkcionišu u okviru sistema Republike Srbije. Pošto su ti mehanizmi izostali, integracija se nije odvila do kraja.

Pod uticajem nekonstruktivnog delovanja Prištine, prethodne vlade Aljbina Kurtija, mnoštva jednostranih koraka u proteklih nekoliko godina, kao i zbog neformiranja ZSO, prema oceni Milenkovića došlo je do razgradnje i dijaloga i integracije koja se desila nakon Briselskog sporazuma.

„Osim toga, dogovorene stvari su na neki način kontaminirane od strane Prištine, pre svih Zajednica srpskih opština i mislim da je to nepovratan proces. Za bilo koju drugu političku opciju iz Prištine biće teško da formira ZSO, ne iz razloga što je to neki mehanizam koji će oduzeti prava albanskom delu društva, već što je i sam izraz 'Zajednica' kontaminiran i zloupotrebljen i ima mnogo negativnih konotacija kada se pominje u kosovskom društvu. Slična stvar se desila sa kompletnom srpskom zajednicom. Cela priča oko kosovskih Srba je na neki način kontaminirana, sa mnogo negativnih reakcija unutar kosovskog društva. Tu je zaista potreban jedan drugačiji pristup“, ukazuje Milenković.

Dešavanja iz prethodne dve, tri godine, kako smatra, ostaviće posledice jer su Albanci i Srbi udaljeni od zajedničkog funkcionisanja unutar institucija.

„Potrebna je promena pristupa najpre međunarodne zajednice koja će konkretnije uticati na političke aktere, pre svega iz Prištine da se promeni narativ i da se da šansa pomirenju, da se na Srbe ne gleda kao na nešto čime ćete politički manipulisati, nego da imamo konstruktivan dijalog i pristup u smislu uključenosti Srba u funkcionisanje institucija i da se zahtevi i razmišljanja koje srpska zajednica ima i njihovi strahovi uzmu u obzir. Ako bismo imali drugačiji pristup međunarodne zajednice onda sam siguran da bi drugačiji pristup došao i od političkih aktera kako u Prištini, tako i u regionu“, navodi Milenković.