Milić: Da nije bilo Trampa i Grenela, ko zna gde bismo bili danas

Jelena Milić
Izvor: Kosovo Online

Direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić izjavila je danas na onlajn panelu pod nazivom "Zaključci i preporuke" na Beogradskoj NATO nedelji, u organizaciji CEAS, da "ko zna gde bismo danas bili da nije bilo Donalda Trampa i Grenela", prenosi Tanjug.

"Srbija je mnogo drugačija zemlja nego devedesetih, prošla je natežu fazu. Beograd zaslužuje bolje razumevanje političkog zapada, njegovih argumenata u pregovoru sa Prištinom i prepoznavanje mirne politike prema zemljama regiona. Nepoželjna dešavanja u njima ne mogu se uvek fakturisati zvaničnom Beogradu kao žrtvenom jarcu, što se neretko radi", istakla  je Milić.

Ona je dodala da institucije tranzicione pravde, otvorenog društva, donatorske politike zapadnih donora, pa i proklamovane dobronamerne politike vlada i organizacija političkog zapada, ne bi smele da se instrumentalizuju u cilju instrumentalizovanja unutar zacrtanog ishoda pregovora o novom statusu Kosova.

"Potrebni su nam principi, fleksibilnost, u svetu koji se drma svađom velikih sila. Potrena nam je saradnja EU i NATO na Balkanu. Činjenica je da su sva ključna pitanja su rešena na Balkanu samo kad je SAD bila uključena i jedina ima konkretan uticaj na Kosovu", navela je ona.

Milić je rekla da sumnja da je EU ikada bila iskrena u pokušaju da ubedi Prištinu da ukine takse.

"Ja sam u fazi da od onoga što sam govorila ranije pojedinim ljudima 'nemojte da nas ostavljate Rusima', sad sam više za 'nemojte da nas ostavite Evropljanima'. Uz dužno poštovanje, Bugarska sad blokira početak pregovora Severne Makedonije. Nova politika proširenja, načini odlučivanja u EU su toliko složeni, da ja gubim poverenje u sve to. Ne mogu ni da pomislim šta će Hrvatska da nam radi kad počnemo da se priključujemo EU", rekla je direktorka CEAS.

Kad se govori o spremnosti Srbije da sarađuje sa SAD, kako je primetila, "videli smo da je saradnja u prethodne četiri godine ojačala i ne postoji nijedan razlog zašto Bajdenova administracija ne bi vrlo detaljno analizirala i videla koliko malo rizika su oni doneli - skoro ništa".

Milić je dodala da problemi na Balkanu 2020. nisu oni koji su bili 1999, tako i odnosi Beograda i Prištine su sada sasvim nešto drugo i oni se moraju rešavati u skladu sa 2020. godinom.

"Sa druge strane, Srbija pod hitno mora da preduzme reforme u oblastima koji nisu direktno vezane za pregovore o Kosovu da bi zaslužila podršku zapada za legitimne argumente, za dalju demokratizaciju i veliku finansijsku podršku koju Srbija dobija od Zapada", navela je Milić.

U tom kontekstu, napomenula je da je podrška javnosti za saradnju sa SAD prisutna, te smatra da bi neke stvari, poput vojne saradnje, relaksirale život Srba na Kosovu.

"Mora da se reši ubistvo Bitićijevih, američkih građana kosovskog porekla, da bi se stvorio osnov za dalju saradnju sa SAD, ali i proces evropskih integracija", istakla je Milić.