Milić: Dobro je da Srbija prihvata svaku formu dijaloga, ali ne i ucene EU i vlasti u Prištini

Jelena Milić
Izvor: Kosovo Online

Direktorka Centra za evroatlantske integracije Jelena Milić izjavila je za Kosovo Onlajn da je dobro što se dijalog između Beograda i Prištine nastavlja, ali je dodala da nipošto ne bi trebalo prihvatati ucene.

Ona je istakla da ne bi trebalo zaboraviti da su uslovi za nastavak dijaloga obezbeđeni od strane američke admiistracije, jer bez njihovog pritiska takse ne bi bile ukinute. Milić smatra da je nastavak dijaloga, pre svega, uspeh američke administracije.

EU integracije nisu moranje

"Dobro je što Srbija prihvata svaku formu razgovora sa predstavnicima političkog Zapada, jer bez obzira koliko je teška situacija u vezi s Kosovom, i može samo da se naslućuje koliko su pritisci veliki, postoji verovatno objektivan interes i u samoj Srbiji da se neke stvari rasčiste da bi mogao da se otvori put evropskih integracija, koje su vidimo sve neizvesnije. EU integracije jesu strateški cilj, bilo bi jako dobro da se realizuju, ali one nisu moranje. U novoj geopolitičkoj konstelaciji snaga i nadmetanju velikih sila postoje i druge alternative, neformalnih, bržih, ekonomsko-politčkih integrativnih tokova, kao što su mini Šengen, kao što je Inicijativa tri mora, u koje su uključene SAD“, istakla je Milić.

Prema njenim rečima, na osnovu onoga što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao,“ kakvi su maksimalistički Hotijevi zahtevi bili iznešeni na video-samitu sa kancelarkom Merkel, koji je organizovao francuski predsednik Makron, oni mogu samo da pokažu dobru volju Srbije i da dalje ogoljavaju neracionalnost i sada već ozbiljnu pristrasnost sponzora kosovske trenutne tvrdoglavosti“.

"Prisetimo se srpskog Ustava. Šta je bilo kad je Srbija prihvatila Briselski sporazum, povukla svoje sudstvo i policiju sa Kosova. Ako pogledate srpski Ustav ustrojstvo sudova Republike Srbije može da se menja isključivo na osnovu Ustava. Dakle mi nismo u međuvremenu amandmanima menjali Ustav. Postoje ljudi u DSS koji su tražili ocenu ustavnosti tog poteza, ali verovatno iz političkog pozitivnog oportunizma se u to nije ulazilo, u nadi da će se poštovati sporazum i da će se formirati ZSO.  Ali, to se nažalost nije  desilo. Ništa od obaveza iz Briselskog sporazuma kosovska strana nije ispunila“, podsetila je Milić.

Da li su na Kosovu čuli za ustavne amandmane?

Kako kaže, sada se može čuti priča o nepovredivosti kosovskog Ustava.

"Mene živo zanima da li je iko na Kosovu, od onih koji ih savetuju, ikad čuo o nečemu što se zove – amandmani na ustav. Čak je i čuveni američki Ustav amandmanima menjan. Ta vrsta tvrdoglavosti koja nema veze sa racionalnim mogućnostima za postizanje sporazuma, mene jako brine. I Severna Makedonija i Grčka su morale da uđu u ustavne promene i u parlamentarnu proceduru da bi svoj sporazum pretočile u izvodljivu praksu, koja je i jednoj i drugoj strani mnoga vrata otvorila“, ukazala je Milić.

Ona za Kosovo Onlajn kaže da je dodatno fascinira ogoljavanje međunarodne zajednice.

"U danima kada se obeležavalo 25 godina genocida u Srebrenici, i kada nema ko se od političkog Zapada nije oglasio, mi čujemo da je de fakto Srbija stavjena pred ultimatum kosovske strane, da ga prizna bez ikakvih ustupaka i kompromisa. Maltene mi smo ti koji teba da obezbedimo i da Kina i Rusija to prihvate i pet zemalja članica EU, što mi uopšte nije jasno kako, i da onda oni krenu sa pitanjem nestalih. Da se ne lažemo, jeste veći broj civila ubijen od strane srpskih snaga, ali i sudbina 2.500 nestalih Srba koji su najverovatnije ubijeni, se ne rešava 20 godina. Ona se čuva kao talac kosovske strane uz podršku političkog zapada, kao poslednji adut u pritisku na Srbiju“, istakla je Milić.

Zašto Grenel nije pozvan?

Jelena Milić smatra da je to neverovatna hipokrizija zapadne međunarodne zajednice koja dovodi u pitanje njenu posvećenost i podršku iskrenosti koncepta tranzicione pravde "na kojoj je toliko insistirala kada su bili u pitanju objektivne žrtve i zločini koje su predstavnici Srba u regionu činili 90-tih godina. To je bio najporazniji rezultat video samita u Parizu“.

Milić se zapitala zašto sada američki izaslanik Ričard Grenel nije pozvan na razgovore u Briselu i Parizu.

"Kada je bio najavljen potencijalni sastanak u Vašingtonu, bio je skandal što nisu pozvani evropski zvaničnici. Šokirana sam što sada nema američkih predstavnika ovde“, kaže ona.

Milić podseća da je predsednik Vučić rekao da mu je u razgovoru sa Angelom Merkel i Emanuelom Makronom rečeno da oni imaju nameru da se što pre ukine Rezolucija 1244.

"Mislim da je to nešto što bi Srbija trebalo što šire da objasni drugim akterima, jer ne treba zaboraviti da bez te rezolucije ne bi bilo misije Kfora na Kosovu koja štiti srpsku zajednicu, štiti kulturnu baštinu. Ali, imajući u vidu kako je ustrojena, itekako štiti ceo region istočne Evrope od dodatnih destabilizujućih uticaja raznih ruskih faktora“, smatra Milić.