Milić: EU želi da pomeri dijalog sa mrtve tačke, institucionalna kriza na Kosovu otežava taj proces

Programski direktor organizacije „Novi treći put“ Dimitrije Milić izjavio je da poseta evropskog posrednika u dijalogu Petera Sorensena Beogradu i Prištini ne bi trebalo da predstavlja iznenađenje jer nova evropska administracija želi da pregovore pomeri sa mrtve tačke, ali da su oni povezani i sa institucionalnom krizom na Kosovu, ali i dodatnim problemima koje EU ima, posebno u odnosu sa SAD.

„Poseta Sorensena jeste u nekom smislu iznenadna kada je reč o Prištini gledano kratkoročno. Ali, gledano dugoročno nije iznenađenje. Čak bi trebalo da bude pravilo jer dijalog Beograda i Prištine već duže vreme stoji. Postoji zadatak EU da sada nova Komisija, sa novim mandatom i novom političkom podrškom pokuša da pomeri dijalog sa mrtve tačke. I nije pitanje samo dijaloga, već na neki način postoji barijera jer institucionalna kriza na Kosovu takođe otežava uspostavljanje dijaloga koji bi imao podršku jasne vlade koja ima jasan mandat“, izjavio je Milić za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima buduće aktivnosti evropske administracije dobrim delom će, nakon stabilizacije odnosa u Prištini, biti fokusirane na kosovsku stranu kako bi se dijalog što pre pokrenuo.

Otežavajuću okolnost vidi što tog pomaka nije bilo ni prethodnih godina.

„Ako bismo gledali generalno atmosferu koja postoji u prethodne dve i po godine, vidimo da napredak u odnosima ide dosta sporo. Čak i kada se dešava neki napredak u tehničkom smislu imamo političke odnose koji niti su na vrlo visokom nivou i međuetničke odnose gde stalno dolazi do krize kada je reč o odnosu sa institucijama Kosova“, istakao je Milić.

Dodaje da će EU biti suočena i sa dodatnim problemamima koje je novi evropski pregovarač ili već „adresirao“ ili će to učiniti, a kada je reč o odnosu SAD prema pitanju dijaloga Beograda i Prištine.

„SAD će se sa Trampom verovatno vratiti svom asertivnom, individualnom pristupu kada je reč o kosovskom pitanju, a ne pristupu koji će biti svesrdna podrška evropskim inicijativama, kao što smo i u prvom mandatu Donalda Trampa imali manje-više američko soliranje, a manje koordinaciju sa Briselom, sa različitim inicijativama koje su išle pararelno sa Briselom. Naročito sada, kada su odnosi između Vašingtona i Brisela, ili Vašingtona i Berlina na dosta nižem nivou, čak i u poređenju sa prvim mandatom Donalda Trampa. EU će imati dosta teži zadatak kada se radi o uspostavljanju dijaloga, a da sada nema američku podršku kao što je imala u prethodnom mandatu Džoa Bajdena u prethodne četiri godine kada je i pored te podrške progres išao dosta sporo u praktičnom smislu“, precizirao je Milić.