Milić: Fon Kramon legitimizuje eventualni Kurtijev napad na Gazivode i Valač

Viola fon Kramon odavno nije objektivan evropski izvestilac o situaciji na Kosovu, smatra osnivač Centra za evroatlantske studije (CEAS) Jelena Milić. Ona za Kosovo onlajn kaže da uloga izvestioca Evropskog parlamenta nije nebitna i podseća da su Zeleni, stranka čiji je Fon Kramon član, u pregovorima za formiranje nove koalicije u Nemačkoj, kao i da će oni verovatno imati važnu ulogu u formiranju nemačke spoljne politike, pa i politike prema Balkanu.

Milić ukazuje da se rad izvestioca Evropskog parlamenta ne može minimizirati, ali da on zavisi i od elokventnosti konkretne osobe, kao i zemlje i jačine partije iz koje je izvestilac. U slučaju Fon Kramon, reč je o Nemici, a Nemačka je, navodi Milić, očito ključno zainteresovana u oviru EU za rešavanje pitanja Kosova i to na "na autističan način“.

"Zeleni, stranka čiji je član Fon Kramon, sada su u pregovorima za formiranje nove koalicije u Nemačkoj, i ta činjenica Srbiji ne ide u prilog, jer će oni verovatno imati važnu ulogu i u formiranju nemačke spoljne politike, pa i politike prema Balkanu. Šefica nemačkih Zelenih Analena Berbok rekla je da bi zeleni u Evropi trebalo da se skoncentrišu na smanjenje kriminala i pranja para koje dolaze u Evropu i u Nemačku, i u tom kontekstu i nerešeno pitanje Kosova moći će da se dalje instrumentalizuje", ukazuje naša sagovornica.

Prema njenom mišljenju, višestruko je neprimerena izjava Fon Kramon koja se odnosila na akciju kosovske policije na severu, u kojoj je teško ranjen jedan Srbin, a za koju je ova političarka rekla da "se ne može reći da je bilo nesrazmerne upotrebe sile jer je bila usmerena i protiv albanskih građana“. 

"To da li je prekomerna sila upotrebljena protiv demonstranata jedne ili više različitih etničkih zajednica ne znači ništa u smislu da li je sila bila prekomerna ili ne. Jer ako je upotrebljena prekomerno i protiv nekoga ko je albanske nacionanosti, tim gore. To znači da je bila usmerena protiv jedne osobe više. Taj njen argument je potpuno neprimeren. Opravdavanjem prekomerne upotrebe sile legitimizuje se i eventualni napad na Gazivode i Valač, a imajući u vidu i energetsku krizu, nije nemoguće da Kurti i to pokuša. Srbija mora na svakom koraku da zahteva da se stanje na terenu ne može menjati primenom i pretnjom primene sile", kaže Milić.

Ona podseća na svojevremeni odgovor Fon Kramon "da ne zna albanski jezik“, kada su je novinari upitali da li je čula za provokacije i vređanja Srba.

"Čini mi se da joj nikada nepoznavanje srpskog jezika nije smetalo da iznosi preuveličane i pristrasne negativne ocene o stanju na Kosovu za koje kritikuje Srbe, Srpsku listu i pre svega zvanični Beograd. Nepoznavanje jezika joj nije smetalo ni da situaciju u unutrašnjoj Srbiji ocenjuje na, po meni, prilično jednostran način", navodi Milić.

Istovremeno, ukazuje, da treba obratiti pažnju na to da se i u Izveštaju Evropske komisije o napretku Kosova, Kosovu spočitava navodni nedostatak vladavine prava i povišen stepen kriminaliteta na severu.

"I u našoj javnosti, delovi analitičke zajednice i opozicije, a i većina komentatora na Zapadu, ciljaju upravo kriminalitet na Kosovu kao veliki bezbednosni problem, što onda daje navodno opravdanje kosovskoj strani da menja stanje na terenu nasiljem ili pretnjom primene nasilja. Međutim, tu se zaboravlja "slon u sobi", a to je da je Briselskim sporazumom Srbija, u dobroj veri, načinila ogroman ustupak povlačenjem policije i pravosudnih organa na severu, u nadi da će vladavinu prava u tom delu Kosova i borbu protiv korupcije sprovoditi kosovske privremene institucije ali izabrane kroz dogovor o ulozi Zajednice srpskih opština u njihovom postavljanju", kaže Milić.

Slikovito govoreći, ona pojašnjava da je "slon u sobi koji nedostaje" - neodgovornost Kosova i odbijanje formiranja Zajednice srpskih opština, ključnog elementa Briselskog sporazuma, a prema čemu je, kako primećuje, cela Zapadnica zajednica veoma neuobičajeno popustljiva.

"I onda imate da se već osam godina priča o skandaloznoj kriminalizaciji severa Kosova. To je licemerje par ekselans, a pod izgovorom "nećemo drugu Republiku Srpsku", navodi Milić.

O tome kako stati na put širenju iskrivljene slike sa Kosova, Milić kaže da nije za „borbu emotivnim, bučnim i ličnim odgovorima na socijalnim mrežama“.

"Ja bih Fon Kramon angažovala u debate i na konferencijama gde bi ona bila konfrotirana sa netačnostima koje izgovara, uključujući i ovaj biser o uspostavljanju inspekcijske kontrole šverca sa ROSU, koji je defakto vojna formacija. Tu bi trebalo da joj se predoči da prekomerna sila ne zavisi od toga da li je upotrebljena protiv etničkog Srbina ili Albanaca, već da li pucaš nekom u leđa", zaključuje Milić.