Milić: Koji genocid na Kosovu? Ne postoji ni optužnica, a kamoli presuda za genocid

Direktorka Centra za evroatlanstske studije Jelena Milić ocenila je danas da bi Srbija trebalo da reaguje na to što neki uporno spominju genocid na Kosovu, prenosi Tanjug.

Milić je ocenila da je Srbija u poslednje četiri godine uspela da otopli odnose sa SAD za moguće strateško partnerstvo, a na to su uticali predsednik SAD Donald Tramp i njegov saradnik Ričard Grenel, kao i administracija u Srbiji, ali ne, kako je dodala i analitičari, nevladine organizacije i opozicija.

Milić je za Prvu televiziju rekla da vlast u Srbiji jedina može da napravi teren za poboljšanje srpsko američkih odnosa.

Ona je istakla da je vlast uspela da ubedi SAD da postoje mali, ali vrlo legitimni zahtevi za rešavanje statusa Kosova i da je spremna da za te ustupke postane značajan i vredan partner SAD.

Dodala je da se nada da će i nova administracije u SAD uspeti da proceni šta je to što bi SAD malo trebalo da, i popusti Srbiji, i da vidi kolika je korist koju bi od Srbije mogli da imaju.

Ona je ocenila da Srbija treba da pazi da saradnja sa Kinom i Rusijom ne ugrozi njen evropski put, i dodala da sve ipak gubi smisao dok se na fer i održiv način ne reši pitanje Kosova.

"Ne može se prevideti da ove dve nuklearne sile u Savetu bezbednosti UN nisu priznale Kosovo, a ni Nemačka ni EU nisu u Savetu bezbednosti", rekla je ona.

Dodala je da postoje i ruski i kineski interesi koji ne moraju da se poklapaju sa interesima Srbije oko potrebe da stvari oko Kosova ostanu isti.

"EU pokazuje da je mnogo htela i mnogo započela, da bi htela da ima monopol u rešenju oko Kosova a da nema instrumente", ocenila je ona.

Naglasila je da bi Srbija trebalo da razmisli da šta su alternative, a jedna i to ključna je jačanje bilateralnih odnosa sa SAD.

Srbiji treba lobiranje u Beloj kući

Dodala je da Srbija treba da lobira Beloj kući , Donjem i Gornjem domu kongresa, Pentagonu i Ministarstvu finansija SAD.

"Lopta je više u dvorištu Beograda koji treba da zauzme proaktivniji stav i da ponudi određene ustupke", rekla je ona.

Milić je istakla da bi Srbija trebalo da reaguje na netačnosti koje se čuju i objasni da smo se promenili i napredovali od vremena 90 tih kada smo kažnjavani na najdrastičnije načine.

"Da, mi smo se promenili i napredovali, osudili mnoge i izručili mnoge a šta je uradilo Kosovo. 2021. godine imamo nove geopolitičke okolnosti, i nove alate, i razgovor treba da se dešava u novim okolnostima. To jeste potpuno novo pitanje, u odnosu na 1999. godinu", rekla je ona.

Dodala je da pojedini uporno spominju genocid na Kosovu i da je to jedna od netačnosti na koje bi Srbija trebalo da reaguje.

"Koji genocid na Kosovu. Ne postoji ni optužnica, a kamoli presuda za zločin genocida na Kosovu", rekla je ona.

Srbija je žestoko kažnjena, predsednici i generali su izručeni Hagu

Dodala je da Srbija mora da koristi argumente da je isporučila šest aktivnih generala policije i vojske, i dva predsednika.

"Nije tačno da Srbija nije nikad kažnjenja, kažnjena je i brutalnom saradnjom sa Hagom. I to mora da se kaže", smatra ona.

Ocenila je i da je direktna uvreda kada Eliot Engel kaže "ako je UČK činila zločine" i zapitala se a ko je onda ubio 2.000 Srba na Kosovu.

Ona je podsetila i da je u Srbiji ubijeno 750 ljudi tokom bombardovanja 1999. godine a da je Srbija bombardovana zbog 10.000 albanskih civila i zapitala se gde je tu razmera.

"Nemojte nas praviti glupima. Ne možete zato što imate željeni ishod tako lako gaziti principe na kojima ste delovali, i tranzicione pravde i borbe protiv istorijskog revizionizma", poručila je ona.