Milić: Na Kosovu ustav tumače kako kome odgovara, to dokazuje nefunkcionalnost Ahtisarijevog plana

Jelena Milić
Izvor: Kosovo Online

Nakon pada vlade Aljbina Kurtija još jednom se pokazuje nefunkcionalnost kosovskih institucija ali i Ustava, koji svako tumači kako mu odgovara, ocenila je za Kosovo Onlajn direktorka Centra za evroatlanske studije Jelena Milić ukazujući da je Kosovo nedovršen i zavistan projekat, te da bi sa tim trebalo da se što pre suoče svi kosovski političari.

"Ahtisarijev plan, na kom se zasniva Ustav Kosova, je socijalni inženjering, eksperimentisanje, koje je navodno u najboljoj volji, smišljeno za funkcionalnu državu sa najvećim stepenom zaštite manjinskih prava. 

Ni kosovsko društvo, ni institucije taj plan nisu sprovodile, jer ga je nemoguće sprovesti. On ima institucionalna rešenja koja su loša. Predviđen je za dvopartijski sistem, za dve velike stranke. Koliko puta je do sada na Kosovu bilo političkih krza upravo zbog tog jer je on nefunkcionalan i jer postoji više političkih stranaka. Svako malo vidimo različita tumačenja ustava“, navela je Milić za Kosovo Onlajn. 

Ona je podsetila da Kosovari tvrde da su učinili veliki ustupak Srbiji, najveći mogući kompromis, time što su prihvatili Ahtisarijev plan, pod plaštom zaštite manjinskih prava pa i srpske zajednice.

„Ahtisarijev plan, koji je osnova kosovskog ustava, oni sami krše kad god im to odgovara. Pogledajmo samo ideju o uvođenju obaveznog vojnog roka, a da ne pričamo kako su transformisane Kosovske bezbednosne snage bez saglasnosti manjinskih zajednica.To je bio vrhunac licemerja. Kurti se sve vreme, pa i oni drugi koji su protiv multidimenzionalnog sveobuhvatnog sporazuma, kunu u sam Ustav, kao da je Ustav nešto što amandamanima ne može da se promeni“, ocenila je Milić.

Prema njenim rečima, „novi komentatori, koji su ovih dana pali u fras zbog pada Kurtijeve vlade, navode primer uspešnih pregovora između Grčke i Severne Makedonije“.

Međutim, ona podseća, između te dve zemlje nikada nije bio nesporazum u vezi kontrole teritorije nego u vezi imena.

Ipak Grčka i Severna Makedonija su amandmanima izmenile svoje ustave da bi mogao da zaživi jedan funkcionalan sporazum koji je bio plod kompromisa između dve strane, istakla je Milić.

„I pored toliko dokaza da je kosovski sistem i Ahtisarijev plan nedorečen i pun kontroverzi ,i dalje smo imali u posladnja 2-3 meseca seriju ljudi koji se predstavljaju kao eksprerti za Balkan,  koji su za sve krivili Srbiju. Previđajući sve očite slbosti Ahtisarijevog plana i kosovske arbitrarne primene. Dakle oni se ponašaju kao da je to švedski sto, šta im odgovara tog se držim ’ko pijan plota’, šta mi ne odgovra to ću da zaobiđem“, navela je ona.

Smatrala je da je crvena lampica međunarodne zajednice  morala da se upali kada su videli da apsolutno ne postoji jasna procedura kako se proglašava vanredno stanje na Kosovu.

Smatra da je nakon smene kosovske vlade sada nemoguće  reći – ići će se na nove izbore, biće tehnička vlada, ponudiće se mandat Samoopredeljenju, ponudiće se mandat drugoj stranci.

„Ovo nije nikakva pobeda ili ucena Ričarda Grenela nad Kosovom, nego jednostavno suočavanje većine poslanika  koliko Kosovo nije samo nedovršen projekat nego i zavisan projekat. To je jedno prepoznavanje relnosti sa kojom je Kurti sve vreme odbijao da se suoči i smatrao da su borba protiv korupcije, u vakumu sagledavanja realnosti, mogući“, kaže ona.

Navodi da, nakon pada kosovske vlade, sada na zapadu postoji veliki medijski prostor u kom se objavljuje stotine tekstova koji kažu – Kosovo  je još 2008. proglasilo nezavisnost a Srbija još uvek ne želi da ga prizna.

„Mora se uporno ponavljati – Kosovo nije priznalo 5 zemalja članica EU, Kosovo nisu priznale 4 članice NATO, Kosovo ne priznaju 2 od 5 članica Saveta bezbednosti UN i Kosovo ne priznaje pola zemalja članica Generalne skupštine UN.  To su takođe okolnosti, a ne srpski inat i tvrdoglavost“, kaže Milić.

Smatra da je pad vlade dobar za kosovsko društvo i kosovske političare jer njima treba suočavanje i sa njihovom ratno-zločinačkom prošlošću ali im treba i suočavanje sa Srbijom 2020. godine, jer ta zemlja ne može više ni na koji način da se poredi sa zemljom koja je bila 1998. i 1999. godine.

„Čini mi se da bi u ovoj situaciji  koalicija između DSK i Tačijeve stranke možda bila najbolja opcija. U interesu je i Beograda i Prištine da dođu što pre do kompromisnog rešenja u kome će obe strane nešto izubiti da bi obe strane nešto dobile. Time će nešto dobiti i region,  a to nešto je stabilnost što je u interesu i SAD. Mislim da bi dobro bilo kada bi se sada na Kosovu napravila politička struktura koja bi mogla da ide u tom pravcu“, zaključila je ona.

 

Mark
30. Mart 2020.
Ova gospxha se brzo promenila !!! Sada je prijatelj vucica.