Milivojević: Odgovornost za neuspeh razgovora, pre svega na EU i SAD

Bez promene stava Prištine, neće biti rezultata u pregovorima sa Beogradom, kaže nekadašnji diplomata Zoran Milivojević ocenjujući poslednju rundu dijaloga u Briselu na najvišem političkom nivou i ističe da odgovornost za neuspeh razgovora snose, pre svega, EU i SAD koje, kako kaže, imaju odlučujući uticaj na Prištinu, a ništa nisu učinili između dve runde dijaloga.

Milivojević kaže za Tanjug da je posle jučerašnjeg sastanka u Briselu jasno da Aljbin Kurti ima podršku u svom pristupu dijalogu i da je reč o strategiji pritisaka na srpsku stranu da odustane od svojih stavova i učini ustupke prištinskoj strani i da prihvati Kurtijevu platformu za dalje pregovore.

''Jučerašnji rezultat je ponavljanje onoga od pre mesec, mesec i po dana i jasno je da, ukoliko nema promene stava Prištine, nećemo imati nikakav rezultat'', kaže Milivojević.

Srbija će, ističe, ostati na poziciji da je dijalog u interesu svih i da je ''nasušna potreba'', ali da podrazumeva razgovor o temama o kojima postoji saglasnost i koja su ''životna pitanja'' kao što su pitanje nestalih, ekonomija, nesmetano kretanje ljudi, robe, usluga...

Kako kaže, dijalog podrazumeva razgovor o normalizaciji i mora da se nastavi tamo gde je zaustavljen, ali da ne može da se pokreću nove teme dok se ne ispune ranije preuzete obaveze, pre svega vezane za Briselski sporazum i Zajednicu srpskih opština.

''Posle jučerašnjih dešavanja u Briselu bespredmetno je da se ide u neki sledeći dijalog pod istim uslovima, jer Srbija ni pritiscima ni na bilo koji drugi način, neće učiniti ustupke prištinskoj strani i razgovarati na platformi iza koje stoji Kurti'', kaže Milivojević.

Dodaje da je ta platforma maksimalistička i da insistira da se razgovora samo o statusnim pitanjima, ali da Kurti uvodi i teme genocida i ratne odštete koje, kako kaže, nemaju nikakvog smisla.

Na pitanje, da li iza te platforme stoji samo Kurti ili i Vašington i Brisel i sa kim Vučić pregovara u Briselu, Milivojević kaže da Beograd odavno pregovara sa zapadom i da je to potpuno jasno jer je zapad, na čelu sa Vašingtonom, i rodonačelnik kosovske državnosti.

Kako kaže, Beograd u stvari pregovaram sa zapadom, dok je Kurti ''eksponent političke elite'' u Prištini, ali da njegov nastup i to da nema pritiska Vašingtona i Brisela da ga promeni i da se stvore uslovi za dijalog, upućuje na to da ima podršku.

''Da li su oni to zajedno formirali kao strategiju ili ne, za nas je nevažno jer, kada se pogleda rezultat, nastupaju sinhronizovano i utisak je da nečinjenjem Vašington i Brisel podržavaju Kurtija i da je to svojevrstan pritisak na Srbiju da prihvati promenu svog stava i da ide u susret onome za šta se zalaže prištinska strana'', smatra Milivojević.

Na pitanje da li se može očekivati destabilizacija regiona s obzirom na to da je predsednik Vučić rekao da je Kurti odbio da u Briselu razgovara o tački koja podrazumeva da se obe strane uzdrže od postupaka koji mogu da destabilizuju region, Milivojević kaže da je to signal da je, u nemogućnosti da se ciljevi realizuju političkim sredstvima, moguće da se ponovo krene na strategiju pritiska preko radikalizacije na terenu i stvaranja ambijenta nestabilnosti.

''To su pritisci na Srbiju po dva osnova, prvo da reaguje i da se onda okolnosti promene na štetu srpske strane, ali i da tom vrstom pritisaka Srbija učini ustupke Prištini'', kaže Milivojević.

Komentarišući Kurtijevu optužbu o navodna tri genocida Srbije nad Albancima, Milivojević kaže da je tema o genocidu jedan od elemenata zapadnog viđenja rešenja u regionu i da je reafirmisana posle konačne presude Ratku Mladiću i donošenja Rezolucije o Srebrenici u Crnoj Gori.

''Očigledan je pokušaj da se i Priština za to zakači i da otvori temu koja nema nikavog osnova i smisla. Ne očekujem nikakvu tužbu, radi se o političkom pokušaju i nastojanju da se taj mehanizam iskoristi i u funkciji nekih interesa vezano za priznanje Kosova kao države i za afirmaciju političke strukture u Prištini'', navodi Milivojević.

Kako kaže, to nije tema koja zaslužuje ozbiljniju pažnju, ali pokazuje da postoji izvesna sinhronizacija u regionu u smislu pritisaka na Srbiju i da će se tom temom i ubuduće vršiti pritisak na Srbiju.