Milivojević: Zemlje Kvinte podržavaju Kurtija, zajedno vrše pritisak na Srbiju

Saopštenje zemalja Kvinte u kome navode da su veoma razočarane jer kosovska vlada nije prihvatila njihov predlog za organizaciju glasanja 3. aprila, jedna je u nizu verbalnih reakcija koje neće uticati na promenu politike prištinskih vlasti, izjavio je iskusni diplomata Zoran Milivojević za Kosovo onlajn.

Naglašava da ovakva vrsta reagovanja, bez posledica, njega navodi na zaključak da zemlje Kvinte zapravo podržavaju politiku Aljbina Kurtija.

"Ovakvo reagovanje predstavlja podršku takvoj politici. To nije ništa neobično jer je nesumnjivo da su ciljevi Kvinte i Kosova isti, a pre svega cilj im je da se Srbija prinudi na priznanje kosovske nezavisnosti. U suštini, ako nema posledica koje bi mogle da utiču na promenu stava prištinske Vlade, jasno je da oni deluju sinhronizovano i da je cilj pojačavanje pritiska na Srbiju", navodi ovaj diplomata.

Ovo saopštenje je rutinsko, smatra Milivojević, i svakako neće pogoditi Kurtijevu Vladu čija se platforma bazira isključivo na zahtevanju priznanja. Ovakav stav Prištine, ponavlja on, blokira dijalog, a blage reakcije međunarodne zajednice ne mogu da stvore uslove za promenu atmosfere. 
U pomenutom saopštenju, kako podseća, zemlje Kvinte ponovo podsećaju obe strane (Kosovo i Srbiju) da se uzdrže od akcija i retorike koja može podići tenzije. 

"Opet nas pozivaju da budemo suzdržani, drže nas u jednom podjednakom odnosu, kao da se radi o dvema ravnopravnim stranama", ukazuje naš sagovornik. 

Kvinta pominje i da će ovakav stav prištinske vlasti "narušiti njihove evropske aspiracije", a Milivojević kaže da pominjanje evropske perspektive pokazuje da zemlje Kvinte posmatraju Kosovo kao kandidata za prijem u EU.

"Na ovaj način oni polaze od svog stava da su priznali Kosovo i podsećaju nas da su ih priznali. Kosovo ne može biti kandidat i formalno-pravno Evropska unija ne može da vodi proceduru za prijem Kosova koje ne priznaje pet članica EU", podseća naš sagovornik.

Reč je o teritoriji, kako navodi, koja je pod protektoratom UN i ne može biti ravnopravan, legalan ni legitiman kandidat za prijem u EU.

Milivojević podseća da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom potpisala Komisija, a ne Evropska unija, u skladu sa pravilom potpisivanja sporazuma sa entitetima koji nemaju međunarodno-pravni kontinuitet.

"Bilo bi u redu da se na ovaj način ponaša i Kvinta budući da EU vodi pregovore o normalizaciji u statusno neutralnom svojstvu jer takav mandat ima od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacije", kaže naš sagovornik navodeći da je konačan status Kosova u nadležnosti Saveta bezbednosti i u skladu sa Rezolucijom 1244.