Miškeljin: Posvećenost dijalogu uslov za dobijanje stredstava iz Plana rasta

Poruke Ursule fon der Lajen tokom posete regionu razlikovaće se zavisno od država koje bude posećivala, a u slučaju Srbije prvenstveno će tema razgovora biti dijalog sa Prištinom, ocenjuje za Kosovo onlajn Marko Miškeljin iz Centra za društvenu stabilnost i dodaje da i Beograd i Priština mogu računati na sredstva iz Plana rasta isključivo ako budu zaista posvećeni dijalogu.

Smatra da u ovoj situaciji u kakvoj se dijalog sada nalazi pritisak nije toliko na Srbiji, iako to ne znači da ne postoji, koliko se, kako kaže, mora pritisnuti druga strana ukoliko zaista postoji volja da se postignu neki rezultati.

"Sa te strane, ne treba da očekujemo toliko oštrijih poruka tokom ove posete, ali svakako ne treba da nas iznenadi ukoliko opet čujemo one poruke 'obe strane' koje već zaista postaju pomalo i smešne za čuti kada znamo o čemu je reč", navodi naš sagovornik.

Ističe da uslovi za dobijanja sredstava iz Plana i zahtevi u dijalogu jesu delimično različita pitanja, ali delimično i zavise jedno od drugog.

"Ako govorimo konkretno o sredstvima koja su planirana zarad rasta kompletnog regiona, svakako da u ovom slučaju i Beograd i Priština na novac mogu računati isključivo ukoliko su zaista posvećeni dijalogu. I opet, prvenstveno to je razlog zašto je lopta na prištinskoj strani gde treba da se pokaže volja za dijalogom i zaista želja da se do tog novca pristupi, pa i na taj način. Sa druge strane, Srbiji se ne može zameriti apsolutno ništa kada govorimo o dijalogu i kada govorimo o pristupu samoj temi, što potvrđuje i sama činjenica da će Srbija uskoro i pristupiti toj prvoj tranši, što se za prištinsku administraciju ne može reći", smatra Miškeljin.

On navodi da sankcije prema Kosovu jesu prepreka za dobijanje sredstava iz Plana rasta.

"Mi smo videli da smo imali pretnje što se tiče Berlinskog procesa, da prištinska administracija neće dobiti poziv, odnosno da će joj biti uskraćeno gostoprimstvo i tada je to urodilo plodom, tako što je konačno srpska roba počela da ulazi u našu južnu pokrajinu", ocenjuje.

Ipak, prema njegovim rečima, to zaista ide jako sporo, što govori da "nema ozbiljnosti".

"To zaista nije učinjeno zarad dijaloga i zarad progresa i prvenstveno zarad boljeg života i normalizacije života ljudi na KiM, prvenstveno Srba, već je bio cilj da se dobije poziv na taj sastanak i nakon toga nije učinjeno ništa konkretno. Sada kada govorimo o sredstvima, to je očigledno iskustvo na kome uči i EU i ne želi da to bude slučaj i sada. Dakle, žele konkretne rezultate, koji će ostati na snazi", zaključuje Miškeljin.