Mitić: Indonezija decenijama imala probleme sa separatističkim pokretima, razumljivo što ne priznaje Kosovo

Viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu Aleksandar Mitić izjavio je da Indonezija stoji vrlo čvrsto na stavu da je Kosovo sastavni deo Republike Srbije, na linijama odbrane međunarodnog prava, ali i na linijama odbrane svog teritorijalnog integriteta jer je decenijama imala ozbiljne probleme sa separatističkim pokretima.

Povodom lobiranja predsednika Albanije Bajrama Begaja, koji je prošle nedelje pozvao Džakartu da razmotri promenu svog stava i prizna Kosovo, Mitić za Kosovo onlajn kaže da to nije ništa novo i da je Albanija još od 2008. godine svaki put kada bi se neki albanski predsednik, uključujući i aktuelnog, susreo sa nekim zvaničnikom iz Indonezije imala isti zahtev: preispitajte to što tvrdite da je Kosovo deo Srbije.

„Potpuno je normalno da Tirana koja lobira za jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, u sklopu svoje velikoalbanske politike, lobira i kod Indonezije, najveće muslimanske države na svetu i četvrte najmnogoljudnije zemlje na svetu. Indonezija, međutim, nije menjala stav od 2008. godine uprkos činjenici da je susedna Malezija praktično odmah priznala nezavisnost Kosova, a koja je takođe većinski muslimanska država. Kasnije, sredinom 2010-ih, nekoliko zemalja koje su u sklopu Asocijacije država Jugoistočne Azije (ASEAN), poput Bruneja, koji je takođe sused Indonezije ili Tajlanda, priznalo je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, međutim Indonezija je ostala vrlo čvrsto na svom stavu“, navodi Mitić.

Indonezija je, ukazuje on, decenijama imala ozbiljne probleme sa separatističkim pokretima, a 2005. godine je postignut sporazum u vezi sa provincijom Aćeh koji je od tada miran i bez sukoba. 

„Aćeh je dobio suštinsku autonomiju koju smo mi nudili kao rešenje za Kosovo i Metohiju. U slučaju Indonezije to je prihvaćeno i od tada vlada mir i to pitanje jeste rešeno, ali uvek ostaje bojazan da bi u nekom trenutku neki separatistički pokret možda mogao da se reaktivira, pogotovo eventualno podstaknut sa strane. Tako da je stav Džakarte razumljiv, isto koliko je razumljivo to što je nama, kao Republici Srbiji izuzetno stalo da Džakarta zadrži ovakav stav“, ističe naš sagovornik. 

Stav Indonezije po ovom pitanju važan je, kako dodaje, ne samo zbog njene veličine, već i zbog činjenice da je ova zemlja postala članica Briksa početkom ove godine, da ima „hedžing“ politiku i da veoma vodi računa o stavu Kine.

Iako kaže da je i sam imao priliku da razgovara sa indonežanskim zvaničnicima kada je pre dva meseca bio u Indoneziji i da je stav Džakarte vrlo jasan - da od priznanja Kosova nema ništa, Mitić ipak napominje da ne treba zaboraviti na vrlo intenzivne napore, što Ankare, što Tirane u prethodnom periodu, kao i negativnu ulogu Rijada po pitanju Sirije koja je priznala Kosovo u oktobru.

„Proces pritiska na Beograd je i te kako ozbiljan. Ono što zabrinjava je da postoji zaista veoma aktivna uloga, ne samo Tirane koja je u tome uvek bila izuzetno intenzivna, već u neku ruku i Ankare, pa i Rijada, a s obzirom na to da je Indonezija članica Organizacije za islamsku saradnju, to je ono što je vrlo opasno“, smatra Mitić. 

Zbog toga, kako kaže, bez obzira na zvanične stavove Džakarte, srpska diplomatija mora da bude izuzetno oprezna kako se ne bi dopustilo da lobisti za priznanje nezavisnog Kosova budu uspešni i još jednom nanesu ozbiljan udarac.