Mitić: Osmani ima jasnu perspektivu na političkoj sceni u Prištini, na nju računaju u Vašingtonu

Viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu Aleksandar Mitić kaže za Kosovo onlajn da ukoliko Vjosa Osmani ne bude reizabrana ona svakako ima vrlo jasnu perspektivu na političkoj sceni u Prištini i da na nju računaju pre svega u Vašingtonu, a donekle i u Briselu.

„Jasno je da je Vjosa Osmani postala akter na političkoj sceni u Prištini koji mora da ostane na nekoj funkciji, da li na zvaničnoj ili samo političkoj u smislu vođstva neke političke partije. Oko njene buduće misije verovatno će postojati vrlo jasan dogovor. Sve što je do sada rađeno, rađeno je u punoj koordinaciji i u skladu sa albanskim interesima i interesima njihovih sponzora. Ne verujem da će oni ispustiti tu priliku da nastave s jednom politikom za koju verovatno smatraju da je donela značajan napredak za njihove interese u poslednjih nekoliko godina. Ona je vrlo koristan spoljnopolitički pion za politički zapad, za Tursku, za Saudijsku Arabiju, korisna je i za Kurtija i ne verujem da će on tek tako lako da je se odrekne“, navodi Mitić. 

Govoreći o njenom mandatu tokom prethodnih pet godina, on ocenjuje da je Osmani odigrala dobru ulogu za albanske interese na Kosovu.

„Ona se predstavila kao neko ko na međunarodnom planu igra ulogu koju su joj namenili mentori na političkom zapadu, u Turskoj i Saudijskoj Arabiji, sponzori takozvane kosovske nezavisnosti, u cilju legalizacije i pokušaja što veće legitimizacije takozvanog Kosova u međunarodnoj zajednici. U tome je bila relativno uspešna, pogotovo prošle godine. Uz ogromnu pomoć Ankare, Rijada i Vašingtona došlo je do priznanja od strane Sirije, Kenije, Sudana, Bahama, makar se tako javno tvrdi. I činjenica je da je u tome napravila pozitivan korak za albanske interese na Kosovu i Metohiji“, smatra naš sagovornik.

Sa druge strane, kako ističe, Osmani je igrala i važnu ulogu u pokušaju balansiranja između Berlina i Vašingtona, jer je poznato da je Aljbin Kurti nemački igrač i da ima pre svega nemačku zaštitu, a da je od strane SAD kritikovan makar „pro forme“. 

Osmani je, kaže Mitić, apsolutno igrala na američku kartu, pogotovo u prošloj i početkom ove godine i jasno se svrstala uz SAD. 

„Njih dvoje, Kurti i Osmani, su igrali igru. Jasno je da se radi o koordiniranom nastupu koji je doveo do toga da se Vjosa Osmani slika iza Donalda Trampa na inauguraciji tzv. Odbora za mir. Takođe, uloga koje je dogovorena sa Kurtijem je bila da s jedne strane Kurti igra tvrdog igrača koji vuče unilateralne i oštre poteze na terenu i da trpi kritike, a da s druge strane Osmani glumi nekog ko tupi tu oštricu u međunarodnoj zajednici, pre svega u Briselu. I to je dovelo do određenog rezultata s obzirom na pomake po pitanju ukidanja tzv. mera koje su ionako bile vrlo banalne protiv Prištine, ali koje su se razvodnjavale i pod njenim delovanjim“, ocenjuje Mitić.  

Kako dodaje, veliko je pitanje koliko je na unutrašnjem planu uticaj Vjose Osmani zaista bio velik jer je jasno da je Aljbin Kurti taj koji vuče sve konce i da se on pita za ono što se dešava na teritoriji Kosova.

„Sve ovo ne abolira ni na koji način moralnu, pa i krivičnu odgovornost Vjose Osmani za etničko čišćenje kosovskih Srba, za etničku i institucionalnu diskriminaciju i za sve ono što se dešavalo ovih pet godina koje su bile zaista zastrašujuće za Srbe na Kosovu i Metohiji. Ona je tu igrala vrlo tvrdo, bez nekog posebnog osećaja za njihove interese. Osim donekle par puta retorički, zaista ništa nije suštinski učinila da bi poboljšala status Srba na Kosovu i Metohiji. Igrala je vrlo tvrdo protiv Beograda, i naravno, vrlo tvrdo i protiv Rusije i Kine, što se i očekivalo u sklopu narativa koji postoji u Prištini“, ukazuje Mitić.