RSE: Da li se u sporovima između Kosova i SAD krije još nešto pored srpskog pitanja?

Politički analitičar iz Prištine Artan Muhadžiri ocenio je da primetno pogoršanje odnosa Kosova i Sjedinjenih Američkih Država nije povezano samo sa pitanjem Srpske liste i odnosima sa Srbijom, dok srpski politikolog Ognjen Gogić smatra da su glavni razlog za to „jednostrane i nekoordinisane akcije“ kosovskih vlasti. Gogić dodaje da su američke diplomate više puta upozoravale da Kosovo, zbog tih akcija, ugrožava međusobnu saradnju, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).

Kosovski premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti izjavio je 11. decembra da su odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama veoma dobri i da su neslaganja uglavnom vezana za Srbiju i njene strukture, a nikada za bilateralna pitanja, dodavši je da je bilo slučajeva kada su SAD procenile da je njihov stav prema Srbiji bio previše rigorozan.

Kako navodi RSE, vlada Aljbina Kurtija je prošle godine počela da zatvara srpske institucije na Kosovu, tvrdeći da su paralelne i nelegalne. što je izazvalo nezadovoljstvo srpske zajednice, ali i oštre kritike zapadnih zemalja, jer, kako je rečeno, nije ponuđeno alternativno rešenje za pružanje usluga građanima.

Taj medij dodaje da je kontaktirao Ambasadu SAD u Prištini kako bi dobila komentar Kurtijevih tvrdnji, ali da nije dobio odgovor.

Analitičar iz Prištine Artan Muhadžiri smatra da je naivno verovati da se odnosi između Kosova i Sjedinjenih Država, koji „prevazilaze tipične političke klasifikacije, zbog vitalnog uticaja koji su SAD imale u skorijoj prošlosti Kosova“, mogu svesti na „pojednostavljeno dnevnopolitičko objašnjenje za praktično nepostojeću situaciju“.

Politikolog Ognjen Gogić, s druge strane, podseća da su Sjedinjene Države obustavile strateški dijalog sa Kosovom kao rezultat Kurtijeve kritike Ustavnog suda, koji je doneo odluke u korist Srpske liste - najveće srpske stranke na Kosovu, koja uživa podršku Beograda.

U septembru ove godine, Sjedinjene Američke Države su privremeno obustavile ovaj proces sa Kosovom, izrazivši zabrinutost zbog postupaka aktuelne vlade. Strateški dijalog je imao za cilj jačanje ekonomskih i diplomatskih veza između dve zemlje, ali su Kurtijevi postupci viđeni kao prepreka napretku.

Muhadžiri ističe da je Kurti godinama „veoma oštro kritikovao način na koji su se kosovski političari ponašali prema Sjedinjenim Državama“, optužujući ih za „pokornost bez dostojanstva“.

Od preuzimanja vlasti, kaže Muhadžiri, Aljbin Kurti je jasno stavio do znanja da će se ovaj odnos promeniti i da će se zasnivati na reciprocitetu i jednakosti.

„Ovom promenom dinamike odnosa moći, on je projektovao sprovođenje suverenijih kosovskih strategija i autonomnije donošenje odluka, uvodeći zemlju u neku vrstu 'postameričke' faze, gde Vašington ne može uvek automatski računati na kosovsko 'da'. Međutim, Kurti nikada nije objasnio kako namerava da diversifikuje promenjeni nivo podrške svetske supersile sa drugim globalnim saveznicima – nešto što je apsolutno neophodno za napredak Kosova“, kaže Muhadžiri za Radio Slobodna Evropa.

Gogić kaže da je, teoretski, moguće da Sjedinjene Države uvedu pojedinačne sankcije ljudima koji im „komplikuju stvari na Balkanu“.

„Za Kosovo, dovoljna kazna je činjenica da SAD smanjuju svoje interesovanje za ovu zemlju. Kosovo teško može da funkcioniše bez podrške SAD“, kaže Gogić za Radio Slobodna Evropa.

On podseća da su SAD, pre lokalnih izbora na Kosovu, upozorile pokret „Samopredeljenje“, koji predvodi Kurti, da ne pokušava da eliminiše Srpsku listu iz izborne trke.

„Samopredeljenje“ je ove godine četiri puta pokušao da spreči Srpsku listu da učestvuje na izborima, što je izazvalo oštre kritike međunarodne zajednice.

„Kosovo deluje suprotno onome što Amerikanci govore, kao u besu... Pored toga što su Amerikanci kritikovali sve te akcije, SAD su takođe izgubile interesovanje za ovaj region - uključujući i Kosovo. Kada Kosovo nije strateški važno za Amerikance, a ipak se problemi stvaraju bez razloga, to povećava njihov teret. Stoga su ovi odnosi prilično narušeni“, ocenjuje Gogić, dodajući da će sada Kosovu biti teško da ih poboljša.

U novoj Strategiji nacionalne bezbednosti SAD, Kosovo se pominje samo u poglavlju „principi“ kao jedan od uspeha predsednika SAD Donalda Trampa u postizanju mira između Kosova i Srbije.

Zakon o nacionalnoj odbrani, međutim, naglašava da je Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije „pozitivan korak napred u unapređenju normalizacije dve zemlje“ i poziva na njegovu primenu. Naglašava se i da Sjedinjene Države treba da nastave da podržavaju konačni sveobuhvatni sporazum između Kosova i Srbije, zasnovan na međusobnom priznanju.

Godine 2018, tadašnji predsednik Kosova Hašim Tači i predsednik Srbije Aleksandar Vučić prvi put su otvoreno rekli da bi promena granica mogla biti najrealnija opcija za postizanje sporazuma o normalizaciji odnosa između dve zemlje.

Vršilac dužnosti kosovskog premijera Albin Kurti rekao je nedavno u intervjuu za lokalnu televiziju Kanal 10 da njegova vlada ne može da proglasi Srpsku listu terorističkom organizacijom, jer to treba da uradi pravosudni sistem.

On smatra da postoji osnova za takvu akciju, jer se - kako je rekao - Srpska lista nikada nije distancirala od svog bivšeg potpredsednika Milana Radoičića, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj u septembru 2023. godine. U tom napadu je ubijen jedan kosovski policajac, dok su u oružanim sukobima koji su usledili ubijena i tri srpska napadača.

Muhadžiri naglašava da Srpska lista ne može sama da određuje odnose između Kosova i SAD ili drugih zapadnih zemalja. Prema njegovim rečima, to više služi kao „pokriće za skretanje pažnje sa stvarnih problema koji se kriju ispod ovog diskursa“.

„Dobro je poznato da je Kurtijeva borba protiv Srpske liste uglavnom performativna i simbolična, jer joj nedostaju svi potrebni elementi institucionalne ozbiljnosti. Sve ovo služi samo mobilizaciji najradikalnijeg dela njegovog biračkog tela, posebno u virtuelnoj stvarnosti društvenih mreža. Da je njegova ideja stvarna, pristup bi bio potpuno drugačiji“, ocenjuje Muhadžiri.

On zaključuje da sve Kurtijeve akcije protiv Srpske liste ili Beograda spadaju u okvir „političko-propagandnih igara“ i da će njihov uticaj ostati samo na ovom nivou.