Muhadžiri: Nepremostiv čvor u skupštini, ponašanje političara krajnje neodgovorno

Proces konstituisanja Skupštine Kosova i dalje je u zastoju, a političke partije ne pokazuju spremnost da pronađu rešenje. Politički analitičar Artan Muhadžiri ocenjuje za Radio Slobodna Evropa da je reč o „nepremostivom čvoru“ izazvanom namernim pogrešnim tumačenjem zakona i Ustava, te potpunim nedostatkom političke volje.

Muhadžiri ističe da je ponašanje političkih aktera „krajnje razočaravajuće i iritantno“, jer ni nakon više pokušaja, izabrani poslanici nisu uspeli da pređu proceduralne prepreke koje vode ka polaganju zakletve za novi saziv Skupštine.

„Političari, kojima je narod ukazao poverenje, ponašaju se krajnje neodgovorno. Ne postoji volja ni za saradnju, ni za kompromis, i izgleda da je jedina moguća opcija sada obraćanje Ustavnom sudu, kao krajnjoj instanci koja može deblokirati situaciju“, ocenjuje Muhadžiri.

Demokratska partija Kosova, Demokratski savez Kosova i Alijansa za budućnost Kosova insistiraju da članovi tehničke vlade, koji su izabrani za poslanike, podnesu ostavke, što bi omogućilo verifikaciju mandata i nastavak konstituisanja parlamenta. Međutim, odlazeći premijer i lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti tvrdi da je vlada u ostavci još od 23. marta, kada joj je istekao četvorogodišnji mandat, te da novi formalni čin nije potreban.

Muhadžiri, međutim, smatra da takav stav predstavlja nepoštovanje osnovne logike političke odgovornosti.

„Zakon je jasan, a pored toga postoji i moralna obaveza. Kada se sertifikuju rezultati izbora, više ne bi smela da postoji mogućnost da odluke donosi Vlada iz prethodnog saziva. Ona je odgovorna samo pred poslanicima koji su je izabrali 2021. godine. Ne može postojati odlučivanje bez parlamentarne osnove“, kaže on i dodaje da je „potpuno neshvatljiv zanos i želja Kurtija da uđe u otvoreni sukob sa institucijama Kosova i zdravom pravnom logikom“, ocenjujući da takav pristup šteti i njegovom ličnom imidžu.

Muhadžiri ističe da je očigledno kako Samoopredeljenje ne želi da samo formira Vladu, niti da prepusti tu mogućnost opoziciji, i ocenjuje da postoji plan da se ide do krajnjih ustavnih rokova.

„Postoji namera da se izazovu sva moguća odlaganja kako bi se stvorila konfuzija – to je jedini način da se plan održi. Da Kurti zaista želi da formira vladu, već bi obezbedio 61 glas i krenuo u novi mandat. Dakle, svako ko pobedi na izborima – u ovom slučaju gospodin Kurti – normalno bi bilo da odmah obezbedi 61 glas i potvrdi se ili reizabere kao premijer i nastavi politički projekat. Ali u trenutku kada ta volja ne postoji, pokušava se na razne načine pogrešno tumačiti zakon i izazvati institucionalne krize, kako bi se ušlo u jedan sasvim novi kontekst i pronašla opravdanja za neprekidne blokade“, kaže on.

Prema njegovim rečima, sadašnja situacija odgovara i vlasti i opoziciji, jer im omogućava međusobno optuživanje i pozicioniranje kao žrtava.

„Kurti i Samoopredeljenje optužuju DPK, DSK i ABK, dok te tri stranke uzvraćaju istim optužbama. Postoji svesna strategija da se kroz ovakvu blokadu politički profilišu i jedni i drugi“, kaže on.

Zbog toga, Muhadžiri smatra da je obraćanje Ustavnom sudu jedini izlaz iz trenutne situacije.

„Možda je jedino rešenje da se obrate Ustavnom sudu, jer su njegove odluke neopozive i to je najvažnija instanca koja može dati pravnu presudu, koja bi mogla postati presedan – kao što je bio slučaj sa VLAN-om 2014. godine. Time bi se stvorio novi kontekst i novo rešenje, jer sa ovakvom negativnom voljom i destruktivnom energijom, koju smo videli i danas, ova situacija može da potraje veoma dugo, uz međusobna optuživanja pobednika izbora i opozicije“, objašnjava Muhadžiri.

Iako pravo da se obrate Ustavnom sudu imaju samo predsednica, Skupština i Ombudsman, Muhadžiri podseća da u trenutnoj situaciji Skupština još nije konstituisana.

„Oni ne samo da imaju zakonsku obavezu, već i moralnu odgovornost da, u skladu sa svojim ovlašćenjima, učine sve da izađu iz ove blokade. U interesu je države Kosova i njenih građana da se sudbina ne prepusti neodgovornim političarima, koji su spremni da blokiraju državu zbog sopstvenih interesa, stvarajući tako blokadu koja im odgovara za političke bitke, ali koja šteti razvoju države i kosovskog društva“, zaključuje on.