Muharemi: Samoopredeljenje ima većinu u Skupštini, kontroliše vladu, Predsedništvo poslednja karika

Analitičar Šenol Muharemi ocenio je da će se Kosovo suočiti sa novom krizom ukoliko izbor novog predsednika bude neuspešan i naglasio da Samoopredeljenje kontinuirano pokazuje model upravljanja zasnovan na institucijama sa vršiocima dužnosti, gde normalizacija kriza postaje uobičajeni deo funkcionisanja.

Prema njegovoj oceni, pregovori među političkim partijama bili su površni, slabi i gotovo propali i smatra da će današnji susret između Samoopredeljenja i DSK teško doneti dogovor.

„To znači da se zemlja može naći u još jednoj 'kriznoj' situaciji, gde predsednica završava mandat i prelazimo na vršioca dužnosti - scenario već poznat na Kosovu“, napisao je Muharemi na Fejsbuku.

Kako navodi, da je postojala stvarna volja Aljbina Kurtija i Samoopredeljenja za konsenzus, dogovor bi bio moguć - budući da to nije komplikovana matematika, već zahteva volju i odlučnost.

„Ali poslednji sastanak na visokom nivou doneo je formulu 'svaka partija predlaže po jednog kandidata', što praktično znači da nema dogovora, a bez dogovora nema potrebne većine. Bez većine, nema predsednika u potrebnom roku. Ovo se čini kao postepena realizacija davne ideje Samoopredeljenja o potpunoj institucionalnoj kontroli. Imaju većinu u Skupštini, vladu potpuno kontrolišu, a sada je Predsedništvo poslednja karika koja zatvara krug. Ako ne konsenzusom, onda vršiocima dužnosti, zakonskim mandatima, ali deficitom legitimiteta“, navodi analitičar.

Sličan model, kako kaže, viđen je i ranije, ne samo u Vladi i Skupštini, već i u opštinama na severu u kojima su bili albanski gradonačelnici u opštinama sa srpskom većinom.

„Bili su legalni, ali bez stvarne političke legitimnosti, sa samo 2-3 odsto glasova ili poverenja lokalnih građana. Viđeno je i i sa Skupštinom 2025, a sada se može videti i sa Predsedništvom. Suštinski problem je politički i demokratski. Demokratija nije samo formalna legalnost - potrebni su legitimnost, zastupljenost i dogovor ključnih aktera“, objašnjava Muharemi.

Prema njegovom mišljenju, glavni teret ove situacije nosi Samoopredeljenje i Kurti. Imaju privilegiju većine, ali i odgovornost da ponude održiva i kredibilna rešenja.

„Ono što vidimo i što može uslediti rizikuje da bude kvazi-legitimitet formalno regularnih ali politički krhkih institucija. Ružna demokratija sa vršiocima dužnosti i legalnim mandatima bez stvarne težine zastupanja. I deluje da Samoopredeljenje to ne brine mnogo, dokle god je institucionalna kontrola potpuna. Logika je jednostavna i već viđena: 'Sve ili ništa'. Ovo nije održiva metoda – jednog dana kada 'eksperiment' ne uspe, sve će se pretvoriti u ništa, jer ovde nema mostova i puteva saradnje, samo nametanje i pretežno arogancija“, zaključuje Muharemi.