Murati: Jedina opcija za postizanje dogovora sa Srbijom je razgraničenje

Predsednik Pokreta za jedinstvo Valjon Murati smatra da je formiranje Zajednice srpskih opština blizu, i da se Kosovo mora, umesto tehničkim pitanjima, baviti pitanjem Albanaca u Srbiji, kao i da bi razgraničenje bilo jedino rešenje za dijalog.

Murati je na Fejsbuku napisao da "treba uživati u svakom uspehu Vlade Kosova nad Srbijom kada se donese dobro rešenje kao što je prihvatanje ličnih karata Kosova od strane Srbije".

"Ipak, i dalje smo u okviru implementacije dogovora tehničkog dijaloga iz prošlosti (uključujući i pitanje registarskih tablica). Od početka sam smatrao da je potpuno pogrešan način da se bavimo malim temama, čak i ako u jednoj od njih pobedimo, moramo insistirati na ozbiljnim političkim razgovorima za konačni dogovor", istakao je on.

Murati je dodao da očekuje da se sada u dijaliogu razgovara o važnijim temama.

"Pošto je premijer Kurti do sada išao putem tehničkih razgovora i sprovođenja prethodnih sporazuma, sada će na dnevnom redu biti ozbiljne političke teme za Kosovo, posebno primena sporazuma o pridruživanju. Na to je upozorio i specijalni emisar SAD Gabrijel Eskobar, a čini se da je Vučić ovih dana uglavnom pregovarao o ovom pitanju sa međunarodnim emisarima. Sada Kosovo, odnosno vlada i premijer Kurti imaju nekoliko opcija", istakao je on.

Prema njegovim rečima, prva opcija je pokušaj sprovođenja sporazuma o uspostavljanju ZSO na osnovu Ustava Kosova.

"Ovu varijantu će verovatno podržati međunarodna zajednica, ali to ne bi značilo ni konačan dogovor ni priznanje Srbije. Razgovori o konačnom sporazumu još traju. Srbija koncentriše zahteve za posebnim autonomnim statusom severa. Premijer Kurti odbacuje ovu opciju", naveo je Murati.

Kako je dodao, druga varijanta je da Kosovo traži političke razgovore za konačni dogovor sa, kako Kurti kaže, „priznanjem u centru”.

"Verovatno bi, ako bi priznanje stiglo iz Srbije, čak i premijer Kurti prihvatio osnivanje ZSO. Srbija u ovoj varijanti odbacuje pristup i insistira na ZSO kao prvom koraku za normalizaciju odnosa. U obe varijante, razgovori propadaju i velika je mogućnost da će na Kosovo pasti međunarodni pritisak, posebno zbog zahteva za sprovođenjem sporazuma o pridruživanju. Pritisak može da dovede do pada vlade, pogotovo ako nemamo ofanzivni pristup premijera da ponudi druga rešenja sa Srbijom. Takav pad vlade odbacivanjem rešenja koja zaista mogu biti problematična za Kosovo može Kurtija da pretvori u populističkog heroja, a nedostatak političke alternative u političara i lidera koji razmišlja o glasovima, a ne o rešavanju problema", naglasio je on.

Zbog toga, smatra Murati, Kosovo treba da napusti postojeće pregovaračke šeme i politički način razmišljanja o rešavanju problema sa Srbijom i delovati ne samo kreativno već i hrabro i pravedno, što je, prema njegovim rečima, moguće u trećoj varijanti koja se odnosi na redefinisanje granica sa Srbijom.

"U ovoj varijanti Kosovo i Kurtijeva vlada treba da traže konačan dogovor, ali ne sa priznanjem u centru, već sa reciprocitetom u centru: rešenja za sever Kosova treba da važe i za istočno Kosovo. To bi značilo ozbiljan pristup naše vlade i podjednako ozbiljan rad, posebno sa Amerikancima, da objasnimo naše opredeljenje za pravedno konačno rešenje sa Srbijom, s obzirom da su 2018. čak otvorili mogućnost rešavanja problema Kosova i Srbije kroz redefinisanje granice. Princip reciprociteta između istočnog i severnog Kosova bi na kraju doveo do redefinisanja granica kao najboljeg rešenja za probleme između Kosova i Srbije", rekao je Murati.

Ipak, on smatra da Kurti neće prihvatiti ovu opciju i da će propustiti "zlatnu priliku da Kosovu s leđa skine težak teret i reši problem Albanaca u Srbiji.

"U tom kontekstu, čekaju nas teški politički meseci, meseci koji mogu da odrede budućnost Kosova, ali i da uzdrmaju političku scenu", zaključio je Murati.