Muškoljaj: Skupština konstituisana izborom Baše, potpredsednici nemaju ustavne nadležnosti

Bivša sudija Ustavnog suda i jedna od autorki Ustava Kosova Đuljeta Muškoljaj izjavila je da neizbor srpskog potpredsednika u Skupštini ne znači da se Kosovo blokira. Ona je ukazala da je Skupština konstituisana izborom predsednika parlamenta, prenosi Koha.

Muškoljaj je naglasila da potpredsednici nemaju nadležnosti u vezi sa sazivom, osim kada im ih delegira predsednik.

„Verujem da se novi saziv smatra konstituisanim budući da je izabran predsednik ovog saziva... Ustav je relativno jasan i zasniva se na najvažnijim principima parlamentarne demokratije. Ne kažem parlamentarna država, već parlamentarna demokratija iz razloga što Ustav jasno određuje koje su dužnosti predsednika Skupštine, a koje predsedništva Skupštine. Dužnosti predsednika su ustavne i političke nadležnosti koje omogućavaju vođenje jedne od najvažnijih institucija, jedine direktno izabrane od naroda, i čine je funkcionalnom“, rekla je ona.

Prema njenim rečima, predsednik čini Skupštinu funkcionalnom, jer ima sve nadležnosti za vođenje saziva, a predsedništvo se, kako je rekla, bavi samo administrativnim pitanjima funkcionisanja Skupštine „ne kao saziva, već kao kuće, kao institucije“.

„Služi kao neka vrsta odbora za administraciju Skupštine. Predsedništvo Skupštine nema nikakvu drugu dužnost osim da se stara o funkcionisanju administracije Skupštine. Nema nadležnost u vezi sa funkcionisanjem Skupštine kao saziva. Ustav jasno kaže da se Predsedništvo Skupštine bavi administrativnim funkcijama određenim poslovnikom Skupštine“, rekla je Muškolaj, dodajući da je na Kosovu teško shvatiti nezavisnost i da više ne postoji okvir Unmika, te da je „Ustav potpuno promenio koncept Predsedništva“.

Urednik Kohe Besnik Krasnići rekao je da je Ustavni sud već duže vreme postao nepredvidiv i da njegove odluke diktira politika.

„Da bismo govorili o težini Ustavnog suda, moramo poći od jedne premise, a to je da je Ustavni sud već duže vreme postao nepredvidiv. Njegovo odlučivanje postalo je nepredvidivo, jer se ova institucija ponaša kao hegemonističko sredstvo... Ne donosi odluke zasnovane na Ustavu, ne donosi odluke zasnovane na prethodnim odlukama, već odluke koje više diktira politika, određeni politički subjekti koji su istorijski imali uticaj na sud, a možda i, kao što je spomenuo g. Sopi, naređenja i poruke koje mogu stizati sudijama“, rekao je Krasnići.

Muškoljaj je ocenila je da je preteško reći tako nešto i da, dok je ona bila u Ustavnom sudu „nikada, ni u jednom slučaju, niko nije intervenisao“.