Završne reči na suđenju Kostiću i Miloviću, odbrana traži oslobađajuće presude

U Osnovnom sudu u Prištini iznošenjem završnih reči danas je nastavljeno suđenje Zoranu Kostiću i Draganu Miloviću, optuženima za navodni ratni zločin protiv civilnog stanovništva na području Vučitrna 1999. godine, u vreme oružanih sukoba na Kosovu. Tužiteljka je tražila da se okrivljeni proglase krivim i osude na osnovu izjava svedoka, dok je odbrana ukazala da su se njihovi iskazi menjali s godinama i, navodeći da ne postoje materijalni dokazi, zatražila oslobađajuću presudu.

Na početku suđenja, odgovarajući na pitanja tužiteljke, Kostić je nakon odgledanog videa kao jednog od materijalnih dokaza istakao da nije živeo u Prilužju pre sukoba na Kosovu. Na pitanje gde je živeo 1998. i 1999. godine, rekao je da je u tom periodu živeo u Kuršumliji, ali da je dolazio i da je odsedao u Prilužju.

Kako je kazao, od 1975. godine radio je u Kuršumliji, gde je stekao i penziju.

Na pitanje da li je poznavao nekog Albanca u tom periodu, Kostić je istakao da u njegovom selu nije bilo Albanaca, a da okolna mesta nije posećivao.

Odgovarajući na pitanja rekao je i da nikada nije nosio policijsku ili vojnu srpsku uniformu, kao i da nije dao nikakav intervju nijednoj televiziji u vezi sa ratom.

Nakon što je tužiteljka Kostiću pokazala fotografije na kojima je navodno u policijskoj uniformi, kazao je da na jednoj od fotografila jeste on, ali da nije u uniformi, kao i da oružje na slici nije njegovo, dok se na ostalim slikama ne nalazi.

Nakon toga je u sudnici pušten video koji je Kostić prethodno odgledao. Tužiteljka ga je upitala da li je u tenku koji je prikazan u videu, a Kostić je odgovorio da to nikako nije on.

Nakon toga je pušten i drugi video za koji je Kostić istakao da je on na snimku, ali da oružje na slici nije njegovo već njegovog strica, dok je u nastavku videa Kostić u kafiću i na pitanje novinara odgovara da se ne plaši, jer nema razloga.

Na pitanje advokata Predraga Miljkovića zašto je oružje u njegovim rukama, Kostić je rekao da je njegov stric u tom trenutku primao zdravicu i dodao mu pušku da je pridrži.

Na pitanje sudskog veća zbog čega je dolazio iz Kuršumlije u Prilužje kazao da je u tom selu imao familiju.

Kazao je i da ne zna zašto su civili nosili oružje i da ne zna kada je video snimljen. Naveo je i da se nije kretao po Vučitrnu, čime je završio svoju odbranu.

Tužilaštvo: Optuženi da se proglase krivim

Tužiteljka je, dostavljajući svoju završnu reč prisutnim stranama u pisanoj formi, kazala da se Milović ne tereti za krivično delo ubijanje, već za mučenje Albanaca, dok se Kostić tereti za ubistvo porodice Ujkani. 

Govoreći o izjavama svedoka, tužiteljka je podsetila na događaje iz Vučitrna.

„Svedoci su ih prepoznali i identifikovali. Milović nikada nije rekao da nije bio obučen u uniformu, već je rekao da je pomagao albanskom civilima“, kazala je ona.

Po pitanju Kostića, tužiteljka je navela da je on zajedno sa grupom ljudi maltretirao, proganjao i ubijao albanske civile.

„On je zajedno sa drugim naoružanim osobama ušao u kuću porodice Ujkani, ubili su članove porodice, nakon toga su zapalili kuću. Ne kažem ja to, već svedok. Svi svedoci su prepoznali Zorana Kostića. Tužilaštvo dolazi do zaključka da je optuženi počinio krivična dela za koja se optužuje. Predlažem da se optuženi proglase krivim i kazne odgovarajućim kaznom zatvora“, rekla je tužiteljka.

„Tražimo da sud oslobodi Kostića po svim tačkama optužnice“

Advokat Predrag Miljković, koji zastupa Zorana Kostića, u završnoj reči rekao je da je dobro da je tužiteljka dala završnu reč pre njega, jer će demantovati to.

„Osuđujuća presuda mora imati individualnu odgovornost, i da se zastupa na dokazima, te mora da ima nešto više od osnovane sumnje. Kostić se tereti da je izvršio masakar u selu Reznik, da je učestvovao u proterivanju Albanaca, te da je ubio. Što se tiče prve tačke, masakra nad porodicom Ujkani, imamo svedočenje Bilaja Ujkanija koji opisuje događaj različito, međutim nije video Zorana da je ubio nekog, već je čuo da je on izdavao naređenja“, kazao je Miljković.

Naglasio je da se svedočenje ovog svedoka menjalo s godinama, od toga da ne može da identifikuje osobe koje su ubile njegove bližnje, do toga da zna, da je čuo, da je Kostić izdavao naredbe, ubio, zapalio...

Što se tiče materijalnih dokaza za tačku jedan, Miljković je kazao da postoje skice lica mesta koje su sastavljali nepoznati istražitelji i da materijalni dokazi ne ispunjavaju standard dokazivanja ubistva.

„Ne postoji ni osnovana sumnja da je Zoran bio deo grupe ili sam izvršio masakr“, kazao je Miljković.

Po pitanju druge tačke optužnice, koja se odnosi na ubistvo, Miljković je kazao da nema materijalnih dokaza, te da nijedan svedok nije video Zorana da je počinio to delo.

Miljković je ukazao na svedočenje jednog svedoka koji je iste rečenice izgovorio na suđenju Kostiću, a tri meseca ranije i na suđenju Slađanu Trajkoviću.

„Nijedan svedok nije rekao 'video sam Zorana kod groblja da proteruje Albance'. Porodica Šefkija Dalkua došla je ovde i rekla da Kostić nije ubio njihovog brata, ja im verujem“, kazao je on.

Po pitanju treće tačke, Miljković je naglasio da takođe ne postoje materijalni dokazi. 

Svedok menjao iskaz

Upoređujući iskaze svedoka Veseljima Ljatifija, Miljković je istakao da se njegovo svedočenje razlikuje u pet ključnih stvari.

„Na kraju je i ovde pred sudom promenio iskaz. Njegovim ispitivanjem stigli smo do toga da je on sebe proglasio agentom tajne službe Bujara Bukošija“, rekao je on.

Kako je naveo, istina nema više verzija. 

„Porodica Dalju je svojim očima videla streljanje Šefkija, a nikada nisu promenili iskaz, za razliku od svedoka Ljatifija. Ne postoji osnovana sumnja da je Zoran pretukao Ljatifija“, naveo je Miljković.

Kako je dodao, po pitanju ostalih dokaza tužilaštva, fotokopija nekog dokumenta ne može da bude dokaz, jer nema pečata.

Što se tiče video snimaka, Miljković je kazao da je to reportaža strane televizije koja je nastala u periodu koji nije obuhvaćen optužnicom.

„Takav video snimak mogao bi da bude od koristi, kada bi bio sirov, da je tužilaštvo zatražilo sirov materijal, a montirani snimak zavisi od uređivačke politike medija, urednika, novinara i drugih faktora“, rekao je Miljković.

Miljković je prezentovao i dokumenta koja dokazuju da je Zoran 24. maja bio u Kuršumliji, gde je prodavao robu, a takođe i 10. juna, kada je došlo do Kumanovskog sporazuma.

„Jel mislite da jedan paravojnik u tom periodu nije sa svojom jedinicom, u svojoj stanici, nego prodaje sirište u tečnosti u Kuršumliji?“, upitao je Miljković.

Napravio je i kalendar koji pokazuje da je Kostić radio tokom čitave 1999. godine.

„Na osnovu svega ovoga tražimo da sud oslobodi Zorana Kostića po svim tačkama optužnice“, zaključio je Kostić.

Pomogao više od 500 Albanaca

Advokat Mahmud Hamiti, zastupnik Dragana Milovića, u svojoj završnoj reči kazao je da očekuje pravdu.

Kako je istakao, materijalni dokazi u ovom slučaju ne mogu se smatrati osnovanim za dokazivanje optužnice protiv Dragana Milovića. On je takođe zatražio oslobađajuću presudu.

„Nije sporno da je Milović bio zaposlen u policijskoj stanici u Vučitrnu. Te činjenice potvrđuje sam Milović. Optuženi Milović obavljao je poslove i dužnosti održavanje javnog reda i mira. Dana 22. maja patrolirao je gradom kada mu je komandant naredio da uđe u vozilo, nakon što su se odveli na groblje gde su nalazili Albanci. Počeo je da im pomaže, da im se ne desi nešto loše. Rizikovao je sopstveni život, ali je pomogao više od 500 ljudi“, kazao je advokat.

Istakao je da je Milović štitio Albance da im se ne desi nešto loše, a ne da ih je oslobodio, jer za to nije bio u mogućnosti.

„On nije učestvovao u odvođenju stanovnika iz njihovih kuća do groblja. To što je bio policajac ne znači i da je kriv za dela koja mu se stavljaju na teret“, poručio je advokat.

Kako je dodao, Milović je i posle rata bio dobrodošao u Vučitrnu.

Predložio je, takođe, da se izjave svedoka odbace i da sud donese oslobađajuću presudu za čoveka koji je, kako je kazao, spasao na stotine albanskih života.

Advokat Miloš Delević kazao je da nikada nije video, a ni čuo da većina svedoka tužilaštva tako srčano brani optuženog.

„Takođe, nisam čuo ni video da u nekom ovako teškom postupku nema oštećenih. Neko ovde ne govori istinu. Većina svedoka tužilaštva su branili Dragana Milovića. Da li ćemo verovati njima ili dvojici svedoka koji su ga nepravedno optužili, a od kojih nijedan nije dao nijednu izjavi nijednoj instituciju na Kosovu. Ako ovaj čovek ne bude oslobođen, ko će“, upitao je Delević.

Presuda 18. marta

Kostić i Milović optuženi su za navodni ratni zločin protiv civilnog stanovništva u Vučitrnu. Uhapšeni su 20. septembra 2023. godine zajedno sa Ilijom Elezovićem, koji je u međuvremenu preminuo.

Optužnica protiv njih podignuta je u maju 2024, a suđenje je počelo u decembru prošle godine. Presuda u slučaju Milovića i Kostića će biti izneta 18. marta u 13.15 sati.