Nedeljković: Pobeda Trampa povoljna za Srbiju, ali plaši me brzo rešenje za pitanje Kosova

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stevan Nedeljković ocenjuje da su dolaskom Džozefa Bajdena na vlast SAD zadržale jednu vrstu blagog pristupa u odnosu prema Srbiji, a da u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u novembru očekuje još blagonakloniji pristup. Međutim, na pitanje da li bi se pobedom Trampa moglo očekivati konačno rešenje po pitanju Kosova, Nedeljković odgovara da je to jedna od solucija koja ga - plaši.

“U ovom trenutku, u bliskom okruženju Donalda Trampa su ljudi koji dele prilično blage i pozitivne stavove prema Srbiji. Naravno, ne očekujem da bi došlo do radikalnog zaokreta u smislu otpriznavanja Kosova od strane SAD, ali čini mi se da Kosovo ne bi bilo toliko na agendi koliko bi bila neka druga pitanja poput ekonomije i unapređenja bilateralnih odnosa između Srbije i SAD. U neku ruku to bi bilo dobro za Srbiju kada je reč konkretno o bilateralnim odnosima. Međutim, ako uzmamo u obzir širu sliku, Tramp donosi jedan nivo neizvesnosti kao predsednik i na nivou globalnog poretka ta neizvesnost bi mogla da se prelije i na Balkan i na Srbiju, što nisam siguran da bi bilo prilično dobro”, kaže Nedeljković za Kosovo onlajn.

S druge strane, ne krije zabrinutost ni ukoliko bi Tramp poželeo da što pre dođe do konačnog rešenja kosovskog pitanja.

"Brzo rešavanje pitanja statusa Kosova u slučaju dolaska Donalda Trampa mene pomalo i plaši. Zašto? Zato što je Tramp prilično odlučan. On je tokom prvog mandata imao gotovo opsesiju da dobije Nobelovu nagradu za mir. Otuda posredovanje na Bliskom istoku, u odnosu između Beograda i Prištine i na drugim mestima u svetu, kao što je i Severna Koreja recimo. I, ukoliko bi Tramp imao neku vrstu fiks ideje da treba brzo rešiti status, to može da uključuje neko rešenje koje se u potpunosti ne sviđa Srbiji, a koje može da uključuje i direktno priznanje Kosova od strane Srbije”, navodi Nedeljković.

Dodaje da ga takva vrsta brzih rešenja “ne raduje”, jer čak i ako u tom trenutku bude dobro i povoljno za Srbiju, može da proizvede neku drugu vrstu problema.

“Može da zametne neko seme, klicu nevolje za budućnost. Dodatno, ako evropljani ne budu zadovoljni tim pristupom SAD, mislim da od sporazuma nema ništa. Zato što primarni cilj, zapravo nacionalni interes Srbije jeste članstvo u EU i nisam siguran da bi Srbija išla toliko daleko da se zamera svim evropskim državama, pa čak i na uštrb otopljavanja i unapređenja odnosa sa SAD”, kaže Nedeljković.

Blag pristup Bajdenove administracije

Komentarišući odnos Bajdenove administracije prema Srbiji, Nedeljković kaže "da smo se mnogo bolje udali nego što smo se nadali".

"Kada je Bajden pobedio, očekivao se drastični zaokret i znatno više pritiska administracije SAD na Srbiju. Mi zaista možemo da svedočimo da to nije slučaj. Prosto, najveći pritisci koji su u periodu od 2021. godine do danas dolazili, dolazili su pre svega od evropskih država, konkretno od Nemačke i Ujedinjenog kraljevstva. SAD su zadržale jednu vrstu blagog pristupa u odnosu prema Srbiji", ukazao je Nedeljković.

Kao ilustraciju primera u kojima je bilo čak i pozitivnijih pomaka u odnosu na administraciju Donalda Trampa navodi čestitku povodom Dana nezavisnosti Srbije.

"Ako pogledamo Trampovu poruku, njegova poruka je glasila da se Srbija i Kosovo ohrabruju na uzajamnom priznanju. Takve poruke od Bajdena nema, ne pomenje se uzajamno priznanje, prosto ide se diplomatskim pristupom, korak po korak i odbija se da se direktno gurne prst u oko Srbiji”, naglašava.

Na pitanje kako bi eventualna pobeda Trampa uticala na trenutnu, prilično zamršenu geopolitičku situaciju, Nedeljković kaže da u spoljno-političkom domenu, za razliku od unutarpolitičnog, Tramp i Bajden dele puno toga.

“Njihov pristup prema Izraelu bi bio prilično sličan, jedino što bi Tramp bio nešto radikalniji u podršci Izraelu. U politici prema Kini, takođe mislim da dele iste stavove u pogledu toga šta je nacionalni interes SAD u istočnoj Kini. Jedina ogromna neizvesnost i ogromna razlika koja bi se stvorila jeste odnos Trampa prema Evropi koji bi bio bitno drugačiji u odnosu na odnos koji sada ima Bajden. Prosto, imali bi smo resetovanje na 2020. u kojem bi Tramp značajno srčanije zahtevao od svojih evropskih saveznika da podele teren odbrane i takođe bi zahtevao jasne stavove u pogledu odnosa prema Rusiji”, kaže Nedeljković.

Dodaje da je Ukrajina jedina koja bi mogla da bude značajno oštećen dolaskom Donalda Trampa na vlast.

"Podrška Ukrajini bila bi prilično neizvesna ili u najmanju ruku uslovljena koncesijama koje bi Ukrajina i predsednik Zelenski morali da daju što Trampu, što Rusiji", uveren je Nedeljković.

Najuticajnija debata u istoriji SAD

Komentarišući TV duel Trampa i Bajdena Nedeljković kaže da je to bila jedna od najuticajnijih debata u istoriji Sjedinjih Američkih Država, odnosno od 1960, od kada se emituju televizijske debate.

"Bajden definitivno jeste poražen, iako i Tramp nije imao preterano zapažen nastup, imajući u vidu količinu dezinformacija koje je iznosio, kao i neke stavove koje su prilično kontroverzni, uz izbegavanje odgovora na pitanje. Međutim, performans Džozefa Bajdena zaista jeste bio najgoriji od kad se pamti. Ako poredite njegove debate iz 2020. godine i danas, vi ćete videti da mi zaista ne govorimo o istom čoveku”, kaže naš sagovornik.

Dodaje da je debata povela jednu širu polemiku o tome da li Bajden treba da ostane u trci, koja se odvijala u trouglu Bajdenova porodica, demokratski establišment i finansijeri kampanje.

“Meni se čini u ovom trenutku da je taj trougao na neki način bliži odluci da Bajden ostane u trci iz nekoliko vrlo važnih razloga. Jedna stvar je tradicija i inercija. Zato što bilo bi krajnje nedemokratski da onaj kandidat koji je osvojio dobar broj delegata za konvenciju koja će se održati sredinom avgusta u Čikagu, ne bude kandidat. Ako biste sada odlučili da to bude neko drugi, ne bi proistekao iz demokratskog procesa, nego bi partijski establišment doneo takvu odluku i na to bi se gledalo vrlo negativno”, objašnjava Nedeljković.

Sa druge strane, kaže, kada se sve stavi na papir, Bajden, iako to čudno zvuči, i dalje ima najviše šanse 5. novembra na izborima za predsednika SAD protiv Donalda Trampa.

"Niko od onih kandidata koji se pominju, ni Mišel Obama, ni Gavin Njuson, ni Kamala Haris, nema toliko šansi da pobedi Trampa. To u ovom trenutku deluje možda malo i začuđujuće, ali prosto tako je. Još jedan faktor je i to da se niko do sada nije izmerio zaista kao kandidat u odnosu na Donalda Trampa. Sve to stavlja jednu ogromnu dozu rizika za koju Demokratska partija, makar u ovom trenutku kampanje, nije spremna. Nije spremna da Džozef Bajden odustane od trke”, zaključio je Nedeljković.