Nema istrage o misterioznoj osobi koja je dostavila dokumente suda veteranima OVK

Identitet osobe koja je 7. i 16. septembra Organizaciji ratnih veterana OVK dostavila dokumente Specijalnog suda u Hagu još nije poznat, a nije potvrđeno ni da li se vodi istraga o ovom slučaju, prenosi Ekonomija Onlajn.

Kosovska policija saopštila je da bi se po ovom pitanju trebalo obratiti "nadležnim institucijama“, dok Tužilaštvo nije odgovorilo na postavljena pitanja.

Ni Specijalizovano tužilaštvo u Hagu nije komentarisalo ovo pitanje.

Na konferenciji za štampu u četvrtak u Prištini, predstavnici Organizacije ratnih veterana OVK potvrdili su da su u prisustvu advokata Toma Gašija predali istražiteljima Specijalnog suda "preostale dosijee“ u kancelarijama te organizacije.

Advokat Tom Gaši rekao je za Radio Slobodnu Evropu da institucije nemaju razloga da istražuju donošenje ovih spisa, jer se "njihovo curenje dogodilo u Hagu“.

Rekao je da je kao pravnik zastupao organizaciju u podnošenju dosijea.

Krivična odgovornost

U sredu su lideri veterana OVK rekli da neće predati dokumente haškim istražiteljima bez prisustva kosovske policije i tužilaštva. Međutim, svoj stav su promenili nakon saveta advokata, na osnovu činjenice da Zakon o specijalizovanim komorama i Specijalizovano tužilaštvo objavljivanje ili posedovanje sudskih dokumenata definišu kao krivično delo.

Kazna u ovim slučajevima je do 10 godina zatvora.

Jedan od novinara u Prištini, Zekirja Šabani, navodi da je dobio kopiju prvih dosijea, a zatim objavio neke delove koji su po njegovom mišljenju bili javni.

Iz Specijalnog suda su se obratili mediju u kome radi, pa je pristao da dostavi dokument u celini, koji je, prema Šabaniju, imao osetljiv materijal - Istražne radne grupe koju je godinama vodio Klint Vilijamson u periodu 2014-2015.

"Znajući osetljivost ovih dokumenata, i dalje verujemo da nije dobro da ih bilo koja osoba ima u svojim rukama. Dogovorili smo se da ih dostavimo po standardnom postupku“, rekao je Šabani za Radio Slobodnu Evropu.

Advokat za medijsko pravo Flutura Kušari poziva novinare da se pridržavaju etike i ne objavljuju dokumente koji bi mogli ugroziti živote ljudi umešanih u sudske postupke.

"Ovi dokumenti pali su u više ruku, ali činjenica da nisu objavljeni dokazuje da svi znaju krivičnu odgovornost koja sledi, ukoliko bi takvi dokumenti bili objavljeni. Ono što je važno je da se ovi postupci suda poštuju, ako ni zbog čega drugog, zbog prava koja uživaju istražena lica, optužena lica i takođe radi zaštite svedoka koji su deo ovih procesa“, kaže Kušari.

Pravni stručnjaci izrazili su zabrinutost da bi slučaj sa ovim spisima mogao da zastraši potencijalne svedoke u sudskim postupcima protiv bivših pripadnika OVK.

Diskreditovanje suda

Advokat Tom Gaši smatra da je cilj ovih akcija diskreditovanje rada Specijalnog suda.

U međuvremenu, mediji na Kosovu takođe su izvestili o ostavci tužioca Kvai Hong Ipa nakon "curenja dosijea“, ali portparol kancelarije specijalnog tužioca Kristofer Benet rekao je za Radio Slobodna Evropa da je tužilac Hong Ip ranije podneo ostavku i da sada radi u drugoj ustanovi.

Specijalizovana veća, Kancelarija specijalizovanog tužioca ili kako je na Kosovu poznatije - Specijalni sud, osnovala je Skupština Kosova pre pet godina kako bi istražila zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga krivična dela u vezi sa navodima koji su uključeni u Izveštaj Saveta Evrope 2011. godine.

Do sada je Specijalni sud pozvao stotine bivših pripadnika OVK na razgovor, bilo kao svedoke ili kao osumnjičene.

Specijalizovano tužilaštvo u Hagu je 24. juna saopštilo da je 24. aprila podiglo optužnicu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti protiv predsednika Kosova Hašima Tačija, predsednika Demokratske partije Kosova Kadrija Veseljija i nekoliko drugih čija imena nisu javno objavljena.

Do danas nijedna optužnica nije javno potvrđena ili odbačena. Sudija ima šest meseci da potvrdi ili odbaci optužnicu.

Od osnivanja Specijalnog suda na Kosovu, stručnjaci su zaštitu svedoka videli kao težak izazov.

Jedan od glavnih razloga zašto se Specijalni sud Kosova nalazio u Hagu bio je strah od zastrašivanja potencijalnih svedoka "s obzirom da su to osetljiva pitanja i činjenica da neki od osumnjičenih u određenim delovima kosovskog društva mogu biti uzeti u obzir kao borci za slobodu “, kaže se u saopštenju vlade Holandije, izdatom od 2016. godine.