Nemačka i Francuska podržavaju pridruživanje Srbije Evropskoj uniji

Nemačka i Francuska snažno podržavaju proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, kroz političke dijaloge na visokom nivou, kroz fondove EU (200-300 miliona evra bespovratnih grantova) i bilateralnu podršku tekućim reformama, navodi se u saopštenju ambasada dve zemlje, prenosi Tanjug.

Ambasade su saopštenje objavile povodom 59. godišnjice Jelisejskog sporazuma između Nemačke i Francuske, koji dve zemlje obeležavaju u petak, 22. januara, navodeći da je osnivanje Evropske unije bilo usko povezano sa proaktivnim procesom pomirenja Francuske i Nemačke.

U saopštenju se ističe i da će u okviru predsedavanja Savetom EU Francuska u junu organizovati veliku međunarodnu konferenciju posvećenu Zapadnom Balkanu koja će okupiti lidere i različite aktere iz EU i regiona.

Kao zemlje članice Evropske unije i Berlinskog procesa, Francuska i Nemačka ostaju posvećene podršci regionalnoj saradnji i pomirenju i aktivno doprinose dijalogu Beograda i Prištine pod okriljem EU, navodi se u saopštenju.

Francuska i Nemačka takođe pridaju poseban značaj regionalnoj saradnji u oblasti bezbednosti, posebno u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma.

U Srbiji, Francuska i Nemačka vlada, kako se navodi, podržavaju potencijale i pružaju ekspertizu u oblasti promocije Zelene agende, u oblasti inovacija, kao i zbližavanju mladih kroz Regionalnu kancelariju za saradnju mladih - RYCO.

Obe zemlje, kako se navodi, pružaju svoju ekspertizu u okviru ministarstava i radnih grupa, u oblastima upravljanja tvining projektima EU, reformama u oblastima javne uprave i vladavine prava, koji su okosnica celokupnog procesa evropskih integracija.

Jelisejski sporazum su 1963. godine potpisali kancelar Konrad Adenauer i predsednik Šarl de Gol, a imao je za cilj da približi dve strane koje su razdvajale tri nemilosrdna rata i uzajamno nepoverenje. Taj sporazum je dopunjen još jednim sporazumom, potpisanim u Ahenu 2019. godine.

U zajedničkom saopštenju dve ambasade između ostalog se i navodi i da je proces pomirenja proizašao iz snažne političke volje i vizije bez presedana dvojice političkih lidera koji su verovali da evropska budućnost zavisi ne samo od mira, već i od međusobnog poverenja i aktivne saradnje na svim nivoima.