Grupa NVO sa severa zabrinuta zbog postupanja policije i suda nakon obeležavanja Vidovdana

Grupa nevladinih organizacija sa severa Kosova izrazila je zabrinutost zbog navoda o povredi ljudskih prava i osnovnih procesnih garancija tokom i nakon obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu 28. juna, pozivajući na nezavisno i nepristrasno preispitivanje postupanja Kosovske policije i pravosudnih organa.

„Povodom postupanja Kosovske policije pre i nakon obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu 28. juna ove godine i presude Osnovnog suda u Prištini kojom je više lica oglašeno odgovornim za navodni prekršaj 'arogantnog ponašanja' iz člana 4. stav 3 Zakona o javnom redu i miru, izražavamo zabrinutost zbog ozbiljnih navoda o povredama ljudskih prava i osnovnih procesnih garancija, od postupanja policije do vođenja sudskog postupka“, navode u zajedničkom saopštenju Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC), Nova društvena inicijativa (NSI), AKTIV, Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) i Centar za afirmativne društvene akcije (CASA).

Ukazuju da je Kosovska policija, obezbeđujući versku manifestaciju na Gazimestanu, sprovodila sistematske pretrese lica koja su dolazila na obeležavanje Vidovdana, vršila detaljne kontrole ličnih stvari, oduzimala predmete i, prema dostupnim informacijama, selektivno sprečavala unošenje srpskih nacionalnih i verskih simbola.

Nevladine organizacije napominju da takva praksa izaziva ozbiljnu sumnju da predstavlja nesrazmerno i diskriminatorno ograničenje prava pripadnika srpske zajednice na slobodno ispoljavanje nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta.

Posebno, kažu, zabrinjava to što se ona ponavlja godinama, uprkos pozivima ambasada zemalja Kvinte i međunarodnih misija na poštovanje ustavnih prava svih zajednica na upotrebu simbola.

„Izražavamo zabrinutost i povodom navoda privedenih o fizičkom i psihičkom maltretiranju od strane pojedinih pripadnika policije i zahtevamo da ove navode ispita Policijski inspektorat Kosova“, navode u saopštenju.

Podsećaju i da je pravo na očuvanje i javno ispoljavanje identiteta garantovano je članovima 24 i 58 Ustava Kosova, kao i članovima 9, 10 i 14 Evropske konvencije o ljudskim pravima, te članovima 18, 19, 26 i 27 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima.

Nevladine organizacije ističu i da su svim licima privedenim 28. juna oduzeta lična dokumenta, koja nisu vraćena ni do donošenja presude, iako je sud naložio njihovo vraćanje.

„Stranim državljanima je naloženo da odmah plate novčane kazne kako bi im bila vraćena dokumenta i omogućeno napuštanje Kosova, iako presuda nije bila pravnosnažna, čime su faktički onemogućeni da iskoriste pravo na žalbu“, ukazuju u saopštenju.

Uz to, navode da, prema javno dostupnim informacijama, nakon što su se okrivljeni izjasnili da nisu krivi, nije sproveden dokazni postupak, nisu saslušani okrivljeni, policijski službenici niti drugi svedoci, već je sud na narednom ročištu neposredno izrekao novčane kazne u iznosu od 700 evra.

Poručuju da takvo postupanje predstavlja uskraćivanje prava na odbranu i delotvorno pravno sredstvo.

Pored toga, dodaju da nije izvršena individualizacija odgovornosti, jer se presuda zasniva na opštim opisima ponašanja bez utvrđivanja konkretnih radnji svakog okrivljenog.

„Smatramo da kvalifikacija ponašanja u kontekstu pevanja ‘Kosovo–Srbija i podizanja tri prsta nije u skladu sa stavom Vrhovnog suda Kosova, kojim je, pozivajući se na praksu Evropskog suda za ljudska prava, zauzet stav da sloboda izražavanja obuhvata pravo na iznošenje ličnih stavova sve dok ne podrazumeva podsticanje na nasilje“, stoji u saopštenju.

Objašnjava se da su time dovedena u pitanje prava iz članova 31 i 32 Ustava Kosova, člana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima i člana 14 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima.

„Kao organizacije koje se bave vladavinom prava i ljudskim pravima, pozivamo nadležne institucije, pravosudne organe, nezavisne institucije za ljudska prava i međunarodne misije da ispitaju zakonitost postupanja policije i suda i obezbede jednaku zaštitu prava svih građana, bez diskriminacije po osnovu nacionalne ili verske pripadnosti“, zaključuje u saopštenju grupa nevladinih organizacija.