Odalović i Makoli u Kiževku: Nastavljamo zajedno potragu za masovnim grobnicama i nestalima

Predstavnici komisija za nestala lica iz Srbije i sa Kosova, u pratnji čelnika Međunarodnog Crvenog krsta, britanske ambasade i UNDP-a, obišli su danas u mestu Kiževak nadomak Raške masovnu grobnicu na kojoj su u toku radovi na iskopavanju i pronalaženju tela za koje se sumnja da su nestala tokom ratnih zbivanja na Kosovu.

Predsednik komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović podsetio je da se na ovoj lokaciji istraživanja rade u poslednjih pet godina i da je za to vreme prekopano preko 240 kubika kamena.

"Prošle nedelje pronađeni su prvi tragovi i lokacija je po naredbi Višeg suda odeljenja za ratne zločine sada u obradi i ovo što vidite iza je najkonkretniji rad na ovoj lokaciji.  Ovaj proces je od samog početka potpuno transparentan. Sa nama od početka prisustvuju i predstavnici prištinske delegacije, Euleksa, a u svim fazama su uključeni i pripadnici Međunardonog komiteta Crvenog krsta kao i međunarodna grupa komisije za nestala lica“, rekao je Odalović.

On je istakao da su tri događaja u poslednje dve godine značajno pomogla procesu pronalaska nestalih u budućnosti.

"To su London i Samit zemalja Zapadnog Balkana gde je pitanje nestalih lica visoko pozicionirano, zatim Vašingtonski sporazum i Briselski dijalog“, rekao je Odalović.

On ističe da su neophodne nove informacije, arhive i mnogo toga što svima može pomoći da se dođe do mnogo više rezultata.

"Još 1.643 osobe se i dalje vode kao nestale iz sukoba na prostoru KiM i ovo je jedna od izmeštenih grobnica u Srbiji koju danas obrađujemo. Do sada je 907 tela kosovskih Albanaca bilo u izmeštenim grobnicama u Batajnici, Petrovom selu, Perućcu, Rudnici. O broju tela na ovoj lokaciji ne možemo sa sigurnošću da kažemo, možemo samo istaći pretpostavku da je ovde između 15 i 17 tela i da će proces ekshumacije i identifikacije dati odgovor i koliki je broj i kome pripadaju i to je nešto što nam poredstoji“, kaže Odalović.

Prema njegovim rečima, radovi na ovoj lokaciji obavljaće se dok god vremenski uslovi to budu dozvolili, a već sada se radi na pripremi konstrukcije koja će biti postavljena kako bi se ova lokacije zaštitila tokom meseci u kojima neće biti moguće obavljati istraživanja.

On je naglasio da prisustvo eksperata iz različitih oblasti i institucija garantuju da će ova lokacija biti vrlo dobro i kvalitetno obrađena.

Satelitski snimak mnogo pomogao

Odalović navodi da je satelitski snimak mnogo pomogao u lociranju ove lokacije i da uskoro očekuje i aktivnosti Prištine u potrazi za grobnicama na Kosovu.

"Želim da istaknem očekivanja da će i Priština imati u ovom periodu neposredne aktivnosti na lokacijama koje su od naših interesa. Danas ćemo imati ad hok sastanak radne grupe gde ćemo se dogovoriti da li će biti konkretnih aktivnosti, ali moramo imati na umu da porodice i jedne i druge od nas očekuju mnogo više od onoga što radimo, a mi smo limitirani u nedostatku novih informacija o lokacijama koje bi trebali da potražimo“, rekao je Odalović.

Istraživanje masovnih grobnica i potraga za nestalima je, po rečima šefa prištinske delegacije Ibrahima Makolija posao na kojem će zajedno raditi i koji je u interesu svih.

On je na pitanje Kosova Onlajn, da li se uskoro očekuju slična istraživanja na nekom lokalitetu na Kosovu, rekao da postoje lokaliteti na Kosovu koji se stalno traže i to se radi na osnovu informacija koje dobijaju od svedoka, ali i na zahteve vladine Komisije za nestala lica iz Srbije.

"Tokom 2020. godine, bez obzira na situacija sa koronavirusom, pronađeno je na lokalitetima koja se istražuju na Kosovu devet osoba za koje se još uvek ne zna koje su nacionalnosti. U narednom periodu istražićemo pet lokacija na Kosovu, a na osnovu informacija koje smo dobili iz Beograda, posetili smo nekoliko lokacija na Kosovu i one su sada u nadležnosti odeljenja za ratne zločine. U trenucima kada budemo dobili odobrenje od tužilaštva mi ćemo početi da radimo na pronalaženju lica, jer imamo još uvek preko 1.600 lica za kojima tragamo i to je proces na kojem moramo da se stalno angažujemo kako bi otkrili njihovu sudbinu“, rekao je Makoli.

On je istakao da su na lokaciji Kiževak pronađeni posmrtni ostaci "Albanaca koji su ubijeni i masakrirani i doneti ovde da bi se ovaj zločin prikrio“.

"Mi smo posvećeni da otkrijemo sudbinu svake nestale osobe koje se vode kao nestale u ratu. Treba da sačuvamo ovaj proces od politizacije, ovo je jedno totalno humano pitanje i tako ćemo ga i tretirati, ali ono što želim da naglasim je da oni koji su počinili ove zločine treba da budu kažnjeni za ono što su počinili“,rekao je Makoli.

Vođa tima sudske medicine angažovana od strane sudije Bilparića, doktor Suzana Matejić, poručila je da je pravo porodica nestalih lica da saznaju sudbine članova svojih porodica.  

"Lokalitet Kiževak je i sa stručnog i sa svakog drugog aspekta jedna vrlo komplikovana, teška i zahtevna operacija. Ono što javnost treba da zna jeste da je ekshumacija proces i da se odvija kroz etape da bismo došli do onoga što je naš cilj, konačna identifikacija. Ja se nadam da će i javnost i svi oni koji učestvuju u ovom procesu imati strpljenja da ispratimo i da damo konačan odgovor na ono što sve nas interesuje,a to je ko se nalazi u lokalitetu Kiževak“, rekla je Matejić.

Ona je naglasila da to iziskuje mukotrpan rad, kako zbog terenskih i vremenskih uslova i doba godine, ali se ne sme zanemariti ni aktuelna epidemiološka situacija.

"Za sada držimo sve pod kontrolom i zaista svi zajedno radimo da učinimo ovo što je iza nas dostupno javnosti, a pre svega onima koje su na početku pomenula, a to su porodica nestalih lica. Ceo process je transparentan, sve detalje iznosićemo u javnost kako budemo dolazili do podataka koji će biti stručno verifikovani, znači reč stručnjaka je poslednja i reč stručnjaka je ta koja daje kompletnu istinu i konačno identifikaciju imena onih koji se tu nalaze“, rekla je Matejić.

Otkrivanje grobnice u Kiževaku pozdravila je i prvi sekretar u Velikoj Britaniji Šantel Kar koja je rekla da je ovo  značajan korak napred ka rasvetljavanju sudbine preostalih 1.643 slučaja nestalih u sukobima na Kosovu. 

Imena ćemo saznati u mesecima pred nama

"Među njima ima i žena i muškaraca, civila i necivila, nečije dece i roditelja. Tela stradalih, čija ćemo imena i prezimena saznati u mesecima pred nama, biće predate porodicama koje će na taj način, nadamo se, u velikoj meri zatvoriti dramatična poglavlja u svojim životima“, rekla je Kar.

Ona je istakla da je nalaženje zemnih ostataka samo prvi korak u ostvarivanju pravde za nestala lica i da treba da se rasvetle sve okolnosti njihovog stradanja, ali i "premeštanja tela i prikrivanja zločina”.

“Još jednom podsećam srpske institucije i kosovsku vladu na obaveze preuzete zajedničkom Deklaraciom o nestalim osobama na Samitu Zapadnog Balkana u Londonu a koje se tiču, ne samo depolitizacije procesa traženja nestalih, razmeni informcija o potencijalnim lokacijama grobnica i zajedničlo iskopavanje”, rekla je ona.

Ponovila je da je potrebno usvajanje Zakona o nestalim što će omogućiti ostvarivanje prava porodica u skladu sa međunarodnim standardima.

Pomoć u nabavljanju neophodne opreme za traženje posmrtnih ostataka nestalih lica, Vladinoj komisiji na nestala lica Srbije pružili su UNDP i vlada Ujedninjenog kraljevstva.

"Sada kada je ova pretraga ishodila otkriće masovne grobnice nastavićemo da pružamo tehničku i stručnu pomoć komisiji u pronalaženju i identifikaciji posmrtnih ostataka. Kada se to otkrije, neke porodice će saznati sudbinu svojih nestalih i dobiće neku vrstu smiraja, što nam je i bio cilj“, rekla je Fransin Pikap, predstavnica UNDP -a.

"Mnogo puta smo bili svedoci kako porodice nestalih lica, i Srba i Albanaca, dele svoje tugu i zajednički pozivaju vlasti da pronađu posmrtne ostatke svojih najmilijih. Utvrđivanje istine o nestalim licima, uključujući i one koji su možda bili žrtve ratnih zločina i prinudnih nestanaka, je takođe obaveza svake zemlje na osnovu međunarodnog i nacionalnog prava. To je u srcu vladavine prava“, poručila je Pikap.

Ona je naglasila da je to od vitalnog značaja za dugoročnu stabilnost u regionu i unapređenje odnosa između ljudi i vlada.

"Ovo otkriće i ekshumacija su nezaobilazan korak u tom pravcu i UNDP je spreman da dodatno podrži ove napore“, zaključila je Pikap.