Pavković: Do leta dijalog na tehničkom nivou, uspeh Sorensena zavisiće od podrške članica EU

Saradnik Centra za evropske politike iz Beograda Miloš Pavković kaže za Kosovo onlajn da posle posete specijalnog predstavnika EU Petera Sorensena Beogradu i Prištini ne očekuje novu rundu dijaloga u skorije vreme imajući u vidu da su i u Beogradu i u Prištini tehničke vlade. On pretpostavlja da će se dijalog u narednih nekoliko meseci održavati na tehničkom nivou a da će se za sastanke na visokom političkom nivou sačekati do leta.

„Sve je to, naravno, podložno promenama jer vidimo koliko se stvari brzo menjenju i u Beogradu i u Prištini, ali zasad kako stvari stoje, mislim da će fokus Sorensena biti uspostavljanje kontakata i potencijalno nastavljanje dijaloga na tehničkom nivou, dok su sastanci visokih političkih pregovarača ostavljeni za neki kasniji period“, navodi Pavković.

On prve posete Sorensena Beogradu i Prištini, tumači kao vrstu studijskih poseta i kao upoznavanje sa ključnim akterima u dijalogu i prikupljanje što više informacija sa terena o tome u kakvom je stanju dijalog trenutno, na osnovu čega će posrednik EU planirati naredne korake.

Ključna tema kojom će se novi predstavnik EU za dijalog baviti,  kako ocenjuje, biće Sporazum o putu ka normalizaciji i njegov Ohridski aneks, koji su postignuti pre dve godine, a čija prava primena još uvek nedostaje.

„Što se tiče Prištine, tu je pre svega fokus na kreiranju Zajednice srpskih opština, odnosno na slanju nacrta statuta ZSO pred Ustavni sud za ocenu ustavnosti. Kada je u pitanju Beograd, očekivaće se verovatno konstruktivan pristup predstavljanju Kosova u međunarodnim organizacijama, ali to je svakako korak koji sledi nakon koraka prištinske strane. Trenutno je fokus, čini mi se, na ZSO i na povratku srpske zajednice u institucije Kosova. To je goruća tema bez koje uopšte ne možemo da pričamo o svim drugim aspektima dijaloga. To je nešto na čemu će Sorensen morati da radi sa svim stranama uključenim u dijalog“, kaže naš sagovornik.

O tome da li u ovom trenutku može da se proceni hoće li Sorensen imati veću moć od svog prethodnika Miroslava Lajčaka da podstakne strane da zaista učestvuju u dijalogu i sprovode dogovore, Pavković kaže da je funkcija Sorensena na neki način ojačana time što je ona usmerena samo na jednu stvar, odnosno na dijalog Beograda i Prištine, dok se Lajčak bavio i generalno Zapadnim Balkanom.

„Ono što se najčešće zamera Lajčaku je što nije imao kapacitet da nametne implementaciju sporazuma. Da li će se to promeniti kod Sorensena u ovom trenutku je teško proceniti. Koliko će on biti uspešan i da li će uspeti da nametne stranama implementaciju, zavisiće od toga koliko će podršku imati pre svega od strane visokog predstavnika za spoljnu politiku Evropske unije, ali možda i bitnije od toga, pojedinačno od država članica EU. Ukoliko dobije podršku država članica i one budu radile u sinergiji sa Sorensenom, onda možemo očekivati nešto bolji rezultat nego kod Lajčaka. Ukoliko se nastavi soliranje pojedinih država članica, onda će posao Sorensena biti otežan, a i njegov kredibilitet podrivan od strane država članica“, kaže Pavković.