Pavković: EU menja politiku grupnog pristupanja, reforme i geopolitika ključni za članstvo

Razdvajanje pristupnih pregovora Albanije i Severne Makedonije šalje poruku da EU menja politiku grupnog pristupanja i da će se sada sve bazirati na individualnom napredovanju, ocenjuje za Kosovo onlajn Miloš Pavković iz Centra za evropske politike, ali dodaje da je paralelno sa reformama, geopolitika uvek igrala značajnu ulogu u procesu proširenja.

Napominje da je povezanost pregovora Albanije i Severne Makedonije bila politička, ali je imala i pravne posledice.

"Savet ministara EU uvek je glasao zajedno kada su u pitanju bile Makedonija i Albanija i o otvaranju pregovora i o statusu kandidata itd. I u suštini, tu je često jedna država blokirala drugu. U ovom slučaju Makedonija je usporavala Albaniju i već pre nekoliko godina su se pojavile neke ideje da se oni razdvoje, međutim to EU nije uzimala u obzir, tj. nije htela da promeni", kaže naš sagovornik.

Sada je, kako navodi, jasno da Severna Makedonija neće biti u stanju da otvori pristupne pregovore i nova poglavlja zbog blokade Bugarske i jer je neophodno da prvo promeni Ustav. Sa druge strane, Albanija će biti u prilici da već u oktobru otvori čak četiri poglavlja u pristupnim pregovorima.

"To je poruka da se menja politika EU tog nekog grupnog pristupanja i da se sada sve bazira na individualnom napredovanju. I to je poruka, pre svega i za Srbiju i Crnu Goru i za druge države, da ne treba ni da čekaju neko grupno proširenje, već da će svaka na osnovu svojih zasluga - onda kada ispuni sve uslove i bude spremna - postati članica EU. Dakle, neće biti vezivanja jedne države za drugu", ističe Pavković.

Prema njegovim rečima, postoje jasni kriterijumi što se tiče reformi, ali geopolitika je uvek bila važna i kod svih prethodnih proširenja je igrala značajnu ulogu i pomagala državama da postanu članice, što je, dodaje, i sada slučaj.

"Rat u Ukrajini je definitivno vratio politiku proširenja na agendu i u fokus Evropske unije. I sada je to i prilika i prozor za Zapadni Balkan da svoje pristupne procese ubrza", poručuje. 

Kako navodi, to ne znači da će biti bitan samo geopolitički momenat, već i reforme.

"Dakle, to su dva procesa koja teku paralelno i koja jedan drugi mogu da podrže ili možda da uspore, ali suštinski kada postoji dobra osnova, to jest kada su ta dva procesa - geopolitika i reforme kompatibilni, onda je na državama da ih maksimalno iskoriste", smatra Pavković.

Što se tiče Albanije, ocenjuje da tu nije bilo puno geopolitike.

"Evropska komisija je dala pozitivnu ocenu da se otvore pregovori i onda je Albanija čekala Makedoniju, iako je imala pozitivnu ocenu. Što se tiče Makedonije, poznat je taj bilateralni spor između Bugarske i Makedonije, koji nema nikakve veze sa proširenjem. Zapravo, to je na neki način i zloupotreba prava veta koje Bugarska ima u odnosu na Makedoniju, koji suštinski veoma negativno utiče i na kredibilitet same EU i na kredibilitet politike proširenja, jer je neosnovano zadržava. Ali Bugarska koristi tu poziciju koju ima, a to je da je punopravna članica EU i blokira Makedoniju zarad nekih bilateralnih sporova koje ima sa njom", zaključuje Pavković.