Pavković: Priština nije dotakla centralne teme sporazuma - autonomiju za srpsku zajednicu i pitanje SPC

Miloš Pavković iz Centra za evropske politike ocenjuje za Kosovo onlajn da je Priština iz sporazuma koji su postignuti prošle godine u okviru dijaloga u Briselu i Ohridu ispunila sitnice, koje, kako kaže, mogu da se podvedu pod indirektnu implementaciju sporazuma, dok centralne teme: Zajednica srpskih opština, autonomija za srpsku zajednicu i pitanje Srpske pravoslavne crkve, nisu ni dotaknute.

To što je Priština poslala u Brisel komentare na plan sprovođenja sporazuma na sedam stranica, prema oceni Pavkovića samo je skretanje pažnje sa neaktivnosti Prištine u ispunjavanju obaveza ne samo iz Ohridskog i Briselskog sporazuma nego iz svih ostalih, a i pokušaj prebacivanja odgovornosti na Srbiju.

Glavni pregovarač Prištine u dijalogu Besnik Bisljimi, podsetimo, poslao je komentare kosovske strane na plan sprovođenja sporazuma iz dijaloga od prošle godine, a u kojima su, između ostalog, kako je rekao savetnik Bisljimija, Kljisman Kadiu, izneti i argumenti koji pokazuju da je Kosovo ispunilo deo svojih obaveza.

Pavković tim povodom kaže da nije uloga Prištine, kao strane u dijalogu da ocenjuje bilo čiji procenat primene sporazuma jer je to zadatak Zajedničkog komiteta koji je formirala Evropska unija da prati implementaciju sporazuma. Takođe navodi da je vrlo malo stvari o kojima može da se govori kao o implementaciji koju je sprovela Priština.

"Ako uzmemo u obzir da je pre svega Srbija priznala tablice Kosova, pa je, recipročim merama i Kosovo priznalo tablice Srbije, to se može na neki način tumačiti kao deo implementacije sporazuma. Ili kada pričamo o vraćanju zemljišta manastiru Visoki Dečani, a što je pre svega bilo vezano za proces pristupanja Savetu Evrope, pošto se status Srpske pravoslavne crkve pominje i u članovima Ohridskog sporazuma, pa se i to može indirektno tumačiti kao implementacija sporazuma. Pod implementaciju mogla bi da se podvede i Deklaracija o nestalima i isporučivanje posmrtnih ostataka nekih od osoba koje su tokom rata 90-ih godina izgubila život na Kosovu i Metohiji. Međutim, sve su to sitnice, tanani delovi, a ono što je suština, što su centralne teme, a to je Zajednica srpskih opština, autonomija za srpsku zajednicu i pitanje Srpske pravoslavne crkve, nisu ni dotaknute u implementaciji sa prištinske strane, a to je čini mi se suština bilo kojih razgovora o implementaciji sporazuma i daljem procesu normalizacije odnosa", kaže Pavković. 

Na pitanje da li to što je Priština poslala predloge o planu redosleda primene sporazuma znači da će kosovska strana u narednom periodu biti konstruktivnija u dijalogu, Pavković kaže da ne očekuje da će ovo probuditi neku konstruktivnost u Prištini. 

"Šta više, mislim da je ovo način da Priština skrene pažnju sa svoje neaktivnosti i da prebaci odgovornost na Srbiju i da time napravi plodno tle za dalju politiku nekonstruktivnosti koju su do sada imali. U tom smislu ne očekujem nikakav bolji pristup ili promenu pristupa Prištine, pogotovo imajući u vidu da nas u narednih šest meseci čekaju izbori na Kosovu i Metohiji i da će vlada Aljbina Kurtija verovatno pokušavati što više da politizuje temu dialoga sa Srbijom", ocenjuje Pavković.