Periskopi: Kada je sve Kurti kazao "ne" međunarodnoj zajednici

Zbog izjava i odluka premijera Kosova Aljbina Kurtija o registraskim tablicama, SAD i EU su razočarane, međutim to nije prvi put, a možda ni poslednji slučaj kada je Kurti ignorisao ili nije uzeo u obzir pozive međunarodne zajednice, piše Periskopi.

Portal navodi da je Kurti poznat po protivljenju mnogim sporazumima, što je zajedno sa svojom strankom manifestovao nasilnim protestima, kako na ulicama, tako i u Skupštini Kosova. Reč je o onima od 25. i 26. avgusta 2015. godine, odnosno protivljenju Zajednici i razgraničenju sa Crnom Gorom, koji su, međutim, bili zahtev i pritisak međunarodne zajednice da se kao takvi sprovedu.

U svakom slučaju, Kurti je i i na vlasti nastavio da govori "NE" mnogim procesima.

Vašingtonski sporazum

Kada je postao premijer, Aljbin Kurti je rekao da će revidirati Vašingtonski sporazum, koji je potpisao bivši premijer Avdulah Hoti, jer smatra da uopšte nije dobar za Kosovo.

Amerika stalno poziva Kosovo i Srbiju da se striktno pridržavaju ovog sporazuma.

Studija izvodljivosti za jezero Gazivode

U okviru Vašingtonskog sporazuma planirano je da se uradi studija izvodljivosti za akumulaciono jezero Gazivode. SAD su 23. juna dostavile Kosovu i Srbiji ovu studiju koju je sprovelo Ministarstvo energetike SAD, a koja preporučuje da ovo jezero bude regulisano Ugovorom.

Povodom američkog izveštaja o jezeru Gazivode, Kurti je rekao da je ovo pitanje zatvoreno i da se vlasništvo i suverenitet Kosova nikada ne mogu dovesti u pitanje. Rekao je i da se analize i studije mogu praviti, ali da je dužnost Kosova da jezero Gazivode, kakvo jeste, "smatra veštačkim jezerom Kosova".

Srpski referendum na Kosovu

Uprkos pozivima zemalja Kvinte u januaru 2022. da se dozvoli održavanje referenduma Srbije na Kosovu putem prikupljanja glasova OEBS-a, tri šefa centralnih institucija Kosova, predsednica Vjosa Osmani, premijer Kurti i predsednik skupštine Gljauk Konjufca, jednoglasno su se  izjasnili protiv održavanja referenduma.

Premijer Kurti je bio taj koji je insistirao da Srbi mogu da glasaju preko pošte ili svoje Kancelarije za vezu, ali ne direktno, što je dovelo do protesta na severu.

"Pozivamo Vladu Kosova da omogući Srbima na Kosovu da ostvare svoje pravo glasa na izborima i izbornim procesima u skladu sa ovom ustaljenom praksom", bio je poziv Kvinte i EU koji nije poslušan.

Nesprovođenje odluke Ustavnog suda za manastir Dečani

Od 2016. godine, kada je Ustavni sud Kosova doneo odluku o imovini oko manastira Dečani, međunarodna zajednica, odnosno Amerika i EU, neprekidno apeluju na institucije Kosova da tu odluku sprovedu.

Čak je tako nešto pokrenuo i američki sekretar Entoni Blinken, koji je tokom ove godine direktno zahtevao sprovođenje tog sporazuma.

Ali Vlada Kosova i opština Dečani, u kojoj se nalazi manastir, oklevaju da sprovedu odluku Ustavnog suda, jer je prema njima zemljište oko manastira bilo vlasništvo društvenih preduzeća.

Prema rečima premijera Kurtija Aljbina Kurtija, pogrešno je što se sve što je u vezi sa Miloševićevim režimom legitimiše na nezavisnom Kosovu.

"NE" za Zajednicu

Kurti je tokom svoje predizborne kampanje naveo da je dijalog sa Srbijom kao pitanje na dnu liste prioriteta. Međutim, po dolasku na vlast, dijalog je prirodno zahtevao od strane međunarodne zajednice da se tretira kao prioritetno i ozbiljno pitanje.

Kada je reč o Zajednici srpskih opština, Kurti i dalje zauzima stav da ona ne treba da se formira kao takva, kako je predviđeno sporazumom.

Od tada, a i danas, Amerika nastavlja da poziva na stvaranje ZSO, što je nedavno uradio i specijalni izaslanik Gabrijel Eskobar tokom svog boravka na Kosovu.

Već postoji francusko-nemački predlog dokumenta, koji, prema izveštajima, sadrži ZSO.

Kurti je rekao "Ne" i roku za dogovor o registarskim tablicama. Iako su Amerika i EU tražile da se rok za registraciju automobila Srbima produži za još 10 meseci, premijer je odlučio da ih ne sluša. Kao rezultat toga, došlo je do razočaranja saveznika.

"Iako je odluka korak u pravom smeru, ona nije u skladu sa sporazumima o dijalogu koji obavezuju obe strane", navodi se odluci EU.