Petković: Insistirali smo na ZSO i predstavili hitan plan za deeskalaciju na severu Kosova

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković istakao je večeras, posle trojnog sastanka u okviru dijaloga, da se hitno mora doći do formiranja Zajednice srpskih opština i da prvi korak u tom pravcu mora biti nastavak razgovara o statutu.

„U svakom slučaju, insistiramo na ZSO, na deeskalaciji, i na prestanku progona srpskog naroda“, poručio je Petković u izjavi medijima.

On je kazao da se razgovaralo gotovo ceo dan u sedištu Spoljne službe EU u različitim formatima. 

Dijalog je, kako je preneo, počeo trojnim direktnim razgovorima, a zatim su usledili bilateralni razgovori sa izaslanikom EU Peterom Sorensenom. 

„Insistirao sam pre svega na pitanju normalizacije odnosa koja mora da počne deeskalacijom i hitnim formiranjem ZSO. Kada govorimo o deeskalaciji, još jednom sam vrlo jasno, decidno govorio o teroru Aljbina Kurtija prema srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, naročito na severu. O svemu onome što se svakodnmevno dešava. Predali smo ponovo listu najnovijih eskalatornih poteza. Govorio samo o arbitrarnim hapšenjima, o progonu političkih predstavnika srpskog naroda oličenih u Srpskoj listi“, objasnio je Petković.

Naglasio je da progon predstavnika Srpske liste mora stati. 

Ukazao je da se razgovaralo i o drugim pitanjima, poput nestalih osoba. 

„Sa naše strane potvrdili smo učešće na sastanku Radne grupe u Ženevi 26. juna, čime pokazujemo punu spremnost da rešimo to humanitarno pitanje važno za porodice nestalih“, dodao je Petković.

Preneo je da je bilo razgovora i o MTS-u i energetici, s obzirom, kako je rekao, da se i tu javljaju problemi koji moraju da se rešavaju.

„Tražili smo da naš oficir za vezu ima pravo da poseti političke zatvorenike u kazamatima u Prištini. Insistirali smo i na brojnim drugim pitanjima koja se tiču normalizacije, ali smo jasno ukazali da hitno mora da dođe do formiranja ZSO, da prvi korak u tom pravcu mora biti nastavak razgovora o statutu. Da nastavimo da razgovaramo tamo gde se stalo pre godinu i po dana, kada su potpuno nepotrebno zaustavljeni i pregovori upali u ćorsokak jer Priština nije želela da nastavi da razgovara o tom pitanju, s obzirom da je tada doneta strašna protivpravna odluka da se zabrani upotreba dinara i ugasi platni promet Srbije na prostoru KiM. Moramo da razgovaramo o statutu, da dođe do konkretnih koraka za formiranje ZSO“, istakao je Petković.

Naglasio je da će, koliko god bude prisutan u Briselu, insistirati na toj temi jer je ključna za opstanak srpskog naroda na Kosovu.

„Nikad nije lako razgovarati u Briselu. Ali naš je posao da se borimo za srpski narod i to ćemo činiti i u narednom periodu. Uvek smo spremni sa našim eskpertima da otvoreno razgovaramo  i da izlazimo sa predlozima. Pripremili smo jasan plan za deeskalaciju, koji sam predstavio na trojnom sastanku. To je ono što je neophodno, što zahteva pažnju svih, jer pitanje ljudskih prava je ono pitanje koje mora da dominira i bude prvo, a s obzirom da svaki dan svedočimo kršenju ljudsih prava prema srpskom narodu to mora da bude tema nad temama“, podvukao je on.

Petković je kazao da je dogovoreno da se nastave razgovori na nivou glavnih pregovarača, na tehničkom nivou, početkom jula.

„Do tada će članovi tima izaslanika Sorensena posetiti Beograd i Prištinu. Videćemo kako će se stvari razvijati. U svakom slučaju insistiramo na ZSO, na deeskalaciji, mora da prestane progon srpskog naroda. Govorio sam o zatvaranju srpskih institucija, da je time srpski narod uskraćen za brojne usluge. O svemu tome nastavićemo razgovore i iu narednom periodu. Mi smo posvećeni dijalogu, miru, a kada kažem mi mislim na Beograd. Zato smo tu da razgovaramo i izlazimo sa rešenjima koji su u interesu srpskog naroda“, dodao je.

Podsetio je da postoji statut Upravljačkog tima, kao i nacrt koji je izradila EU, te da o tome mora da se razgovara.

„O svemu tome moramo da pričamo, da konačni statut koji treba bude usvojen mora da se zasniva na sporazumu iz 2013. i 2015. godine, onako kako je dogovoreno i kako treba da izgleda Zajednica srpskih opština“, jasan je direktor Kancelarije za KiM.

Naveo je i da je ponovo objasnio zbog čega nacrt statuta koji je izradio Upravljački tim, iako završen i poslat Evropskoj uniji još 2018. godin - nije predstavljen do 2023, te da razglog leži u tome što EU pet godina nije odgovorila na mejl i zahtev Upravljačkog tima.

„Pokazao sam na konkretne dokaze, u mejlovima koji su tada poslati i ponovljeni, kojima se urgiralo na toj temi… Za nas je to glavna tema nad temama, zajedno sa deeskalacijom“, rekao je Petković.

Dodao je da je bilo i Sorensenovih zahteva da se razgovara o IBM-u, odnosno o upravljanju prelazima, kao i o drugim stvarima, poput poseta, ali da mora da se zna šta je prioritet.

„Rekao sam da sam uvek speman da o svemu razgovaram, ali da mora da se zna šta je prioritet. Možemo da pričamo o nečemu što može i mora da se implementira u određenom roku, ali kada srpski narod strada i kada su ugrožena prava, tu nema vremena za čekanje, mora odmah da se reaguje“, podvukao je Petković.

Na pitanje koja je razlika novog posrednika u dijalogu u odnosu na prethodnika Miroslava Lajčaka, Petković je rekao da ne može da sudi o Peteru Sorensenu na osnovu prvog trojnog sastanka, a da je svakako na stranama u dijalogu da se izbore za napredak, za šta je Beograd, podvlači, spreman.

„Sorensen pokušava da pomogne, to i jeste njegova uloga u pregovorima. Proces je naš i mi moramo da se izborimo za napredak u dialogu. Sa naše strane postoji jasna politička volja, ali to čekamo već dugo kada je reč o Prištini. Videćemo, ne bih da sudim o Sorensenu na osnovu prvog trojnog sastanka. Da mu damo prilike da se pokaže i da vidimo kako će rezultat pod njegovim posredništvom da izgleda“, dodao je Petković.