Pokrenuta inicijativa "Prijatelji Zapadnog Balkana" za oživljavanje procesa proširenja EU

Na marginama Evropskog foruma Vahau, danas je potpisana deklaracija „Getvajg“ kojom Austrija, Hrvatska, Češka, Grčka, Italija, Slovačka i Slovenija, žele da ponovo ožive proces proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan.

U toj deklaraciji potpisnice zahtevaju postepenu i ubrzanu integraciju sa konkretnom mapom puta do 2024. godine, kao i posle tog perioda.

"Izgubili smo 20 godina", konstatovao je ministar spoljnih poslova Austrije Aleksander Šalenberg dodajući da je izgubljena dinamika.

Naglasio je da je proširenje test za Evropu:

"Ili možemo da prenesemo stabilnost u jugoistočnu Evropu, Ukrajinu i Moldaviju, ili smo neuspešni".

Šalenberg je pokrenuo ovu Inicijativu povodom 20. godišnjice Samita u Solunu, koji je održan 21. juna 2003.

Ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Vlahovski, šef češke diplomatije Jan Lipavski, ministar spoljnih poslova Hrvatske Gordan Grlić-Radman i Šalenberg su ocenili da EU mora biti prisutnija na Balkanu.

"Smatramo da je proces proširenja prespor i ponekad prekompleksan i prebirokratski", navodi se u Deklaraciji.

Ističu da je proces doneo premalo vidljivih i oppipljivih rezultata za građane Balkana, pre svega za mlade, što je dovelo do razočarenja i okretanja od EU.

Ujedno, dodali su, agresija Rusije na Ukrajinu predstavlja opasnost po bezbednost kako EU, tako i Zapadnog Balkana.

"Pored toga, poslednji nasilni događaji na severu Kosova su pokazali da nerešene tenzije i konflikti koji traju, mogu iznutra minirati stabilnost. Ne možemo sebi priuštiti da budemo okruženi nestabilnošću u regionu, koji je okružen članicama EU", podvlači se u Deklaraciji.

Zbog toga, navode, proces proširenja mora biti potpuno korišćen kao geopolitički instrument.

"Istorija je pokazala da bilateralni i regionalni konflikti mogu na taj način biti prevaziđeni", naglasili su potpisnici.

Ministri zahtevaju uspostavljanje strukturne razmene sa zemljama Zapadnog Balkana, i s tim u vezi bi ministri spoljnih poslova regiona trebalo najmanje dva puta godišnje da budu pozivani na Savet šefova diplomatija EU.

Isto tako bi EU trebalo da vodi stratešku debatu o Zapadnom Balkanu.

Istakli su da je potrebno više poseta zvančnika zemalja članice Unije i predstavnika EU, a ne samo slanje poruka preko ambasadora.

"Pre dvadeset godina je EU na Samitu u Solunu potvrdila pristupnu perspektivu zemljama Zapadnog Balkana. Region Zapadnog Balkana mora i dalje biti visoko na list prioriteta EU", istakao je Šalenberg u izjavi za Kosovo onlajn.

On je podsetio da je Austrija još pre godinu dana predložila da se proces proširenja ponovo oživi postepenom integracijom, a to znači postepenim učešćem u bitnim politikama I programima Unije I ukljucenjem u donošenju odluka, uz povećanje finansijske pomoći.

Šalenberg je naglasio da je Inicijativa otvorena i za druge članice EU, koje žele da se posvete regionu.

"Posebno je važno da građani regiona osete prednosti i koristi proceša približavanja Uniji. U vreme geopolitičkih promena i pojačanog pokušaja uticaja trećih država, važno je da Zapadni Balkan i njegovi stanovnici budu uvereni u prednosti evropske integracije i Evropske unije", objasnio je šef austrijske diplomatije.