Popović: Tribunal ostvario politiku nekažnjivosti za zločine nad Srbima i omogućio glorifikaciju zločina nad Srbima

Oslobađajuće presude Ramušu Haradinaju za teške zločine na teritoriji Kosova, Naseru Oriću za teške zločine u Podrinju, Ante Gotovini za teške zločine na teritoriji današnje Hrvatske, legat su Mehanizma za međunarodne krivične tribunale, kojim je osnažena politika nekažnjivosti, istakla je ministarka pravde Srbije Maja Popović na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je naglasila da su Tribunal i Mehanizam ostvarili politiku nekažnjivosti za zločine nad Srbima i omogućili glorifikaciju zločina nad Srbima.

Ministarka Popović koja je učestvovala na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na kojoj je predstavljen šestomesečni izveštaj o radu Mehanizma za međunarodne krivične tribunale skrenula je pažnju i na praksu pravosudnih organa Hrvatske da kroz sprovođenje politike krivičnog gonjenja vrši dodatni pritisak na Srbe da se isele iz Hrvatske ili da se spreči njihov povratak.

Naglasila je da je selekcija u sprovođenju istraga i podizanju optužnica isključivo prema nacionalnom kriterijumu neprihvatljiva.

Istakla je da su u Hrvatskoj optuženi predominantno Srbi, da se sprovode suđenja u odsustvu i da politički koncept „domovinskog rata“ negira zločine prema Srbima.

Slično je, dodaje, i u Bosni i Hercegovini.

Dodatno je naglasila da je u pogledu dela izveštaja koji govori o pitanjima Srebrenice i Srebreničke deklaracije, reč bila o neuspelom pokušaju da se nametne krivica i odgovornost Srba i Srbije.

Ona je izrazila očekivanje da, nakon okončanja i poslednjeg postupka pred Mehanizmom, vršenje njegovih rezidualnih funkcija više neće služiti kao politički instrument.

Izjavila je i da očekuje od Mehanizma da postupa u skladu sa načelima Povelje Ujedinjenih nacija, posebno načelima suvereniteta, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, kao i nemešanja u njihove unutrašnje i spoljne odnose.

Ona je, kako se navodi u saopštenju, skrenula pažnju Savetu bezbednosti da je gonjenje za ratne zločine danas isključivo u nadležnosti nacionalnih pravosuđa.

Naglasila je da ne postoji nijedan razlog zbog kog bi se onemogućilo izdržavanje kazni zatvora osuđenima pred Tribunalom u Srbiji, pod nadzorom Mehanizma i uz pun autoritet Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu i uslovnog otpusta.

Ukazala je da bi se na ovaj način smanjili troškovi, olakšao položaj porodica osuđenih lica, obezbedili adekvatni uslovi za njihovu zdravstvenu negu, stvorili uslovi za njihovu pravu rehabilitaciju i ojačao značaj Mehanizma kao međunarodnog autoriteta.

Popović je izrazila spremnost Srbije da preuzme suđenje u predmetu Jojić i Radeta, na isti način na koji je ustupljen predmet Šešelj i ostali.

Istakla je da vođenje ovakvih postupaka od strane pravosudnih organa Srbije daje pune garancije da će postupak biti vođen uz puno uvažavanje Mehanizma, kao i puno poštovanje prava svedoka i optuženih.

Ministarka je izjavila i da se odbijanjem prevremenog ili uslovnog otpusta krše prava optuženih na ravnopravan tretman i zanemaruje pravo i praksa država u kojima osuđeni izdržavaju kazne zatvora.

Pooštravanje uslova za prevremeni ili uslovni otpust ustanovljeni su kao rezultat nastojanja Tužilaštva, iako Tužilaštvo treba da ima krajnje ograničenu ulogu u procesu odlučivanja o ovim pitanjima, naglasila je Popović, koja je i pored toga dala uveravanja da će svi uslovi uslovnog otpusta, u pogledu kojih Srbija izdaje garancije, biti u potpunosti poštovani.

Popović je ukazala i na činjenicu da se Ministarstvo pravde više puta obraćalo predsednici Tribunala povodom uslova izdržavanja zatvorskih kazni u pojedinim državama koji su nehumani, imajući u vidu zdravstveno stanje i godine života osuđenih lica.

Na ovakve zahteve Ministarstvo pravde nije dobilo adekvatne odgovore.

Na kraju svog obraćanja, ministarka pravde je izjavila da će Srbija nastaviti da podržava principe međunarodnog prava i da očekuje da će Mehanizam svoj budući rad uskladiti sa mandatom koji mu je dodelio Savet bezbednosti.