Predstavnik Rusije pri EU sa Lajčakom o dijalogu

Stalni predstavnik Rusije pri EU Vladimir Čižov razgovarao je sa specijalnim predstavnikom za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom, piše Sputnjik.

Kako navodi ovaj medjij, do njihovog sastanka dolazi neposredno posle video konferencije o Kosovu, a uoči nove runde dijaloga u četvrtak, prve posle 20 meseci.

"Sagovornici su razmotrili situaciju na Zapadnom Balkanu sa akcentom na stanje stvari i perspektivu dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije. Na sastanku je istaknuto da je pravna osnova za rešavanje pitanja Kosova Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244, koja je u potpunosti aktuelna", navodi se u saopštenju kabineta Čižova.

​Dijalog Beograda i Prištine na visokom političkom nivou nastavljen je juče nakon 20 meseci pauze video-konferencijom u kojoj su učestvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kosovski premijer Avdulah Hoti, šef diplomatije EU Đuzep Borelj i Lajčak.

Domaćin video konferencije i glavni posrednik u dijalogu Beograda i Prištine Borelj poručio je da je u pitanju nastavak procesa u cilju postizanja konačnog sveobuhvatnog i pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine koji će odgovoriti na sva otvorena pitanja.

"Takav sporazum je ključan za bolju budućnost naroda Kosova i Srbije, za njihovu evropsku perspektivu kao i za stabilnost i bezbednost čitavog regiona. Sve ovo je takođe ključno i za EU", izjavio je Borelj pred početak video konferencije.

U Briselu su napominjali da je blokada dijaloga, koja je trajala od novembra 2018. godine, kada je Priština uvela takse na robu iz Centralne Srbije, neodrživa i kontraproduktivna za obe strane.

Sastanak u Briselu na visokom političkom nivou zakazan je za 16. jul.

Prethodno su francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel organizovali tokom proteklog vikenda video sastanak s predstavnicima Beograda i Prištine, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tada rekao da su razgovori bili teški, jer Srbija ima drugačiji stav od svih ostalih učesnika, a Priština je izašla sa maksimalističkim zahtevima.