Prenkaj: Ukidanje sankcija omogućilo Kurtiju da se sastane sa Makronom

Diplomata Albert Prenkaj ocenio je, povodom izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će kosovski premijer Aljbin Kurti od francuskog predsednika Emanuela Makrona zatražiti dve stvari – zabranu upotrebe francuskog oružja protiv Albanaca i povlačenje Kfora iz Kopnene zone bezbednosti, kao i dolazak KBS-a na sever Kosova – da prvi zahtev, ukoliko se unutar ugovora reguliše obim upotrebe naoružanja, ima smisla, dok je povlačenje Kfora uređeno Kumanovskim sporazumom, kao i Sporazumom iz 2013. godine, koji reguliše obim delovanja KBS-a.

Prenkaj je istakao da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić dobar poznavalac javne komunikacije i da ume „veoma lukavo“ da saopšti informacije koje želi da prenese regionu, Evropi i šire.

„Predsednik Vučić je rekao da je agendu susreta izmedju Kurtija i Makrona osigurao od `Kurtijevog okruženja`. Opširnije gledano sporazumi, pogotovo oni koji se tiču vojnog spektra, sadrže klauzule koje se odnose na način korišćenja predmeta sporazuma. Podsetimo se momenta kada je ministar odbrane Kosova Armend Mehaj pokušao da promeni odredište oklopnih vozila koje su ugovorene sa SAD kojom prilikom je informisan da se odredište i funkcija tih vozila ne može promeniti“, naveo je Prenkaj.

On je istakao da se naoružavanje Vojske Srbije kao neutralne regionalne sile može gledati ne samo sa sigurnosnog stanovišta, nego na strateško-političkog stanovišta. 

Kako ističe, prema onome što je objavljeno u javnosti, Kurtijev zahtev francuskom predsedniku da se oružje koje Francuska prodaje Srbiji ne sme koristi protiv Albanaca, kao i da se Nato povuče iz Kopnene zone bezbednosti i da KBS dođe na sever, je kontekstualno nejasan.

„Prvi deo zahteva koji se tiče korišćenja francuskog naoružanja `protiv Albanaca` je izražavanje odbrambenog mehanizma, strepnje od javne pretnje `kad se vojska na Kosovo vrati`. Što se tiče povlačenja Nato trupa, to jest Kfora, to je uređeno Kumanovskim tehničkim sporazumom, kao i Sporazumom iz 2013, koji reguliše obim delovanja KBS-a. Znači da KBS u principu može delovati izričito pod komandom Kfora“, istakao je Prenkaj.

Prenkaj smatra da je ukidanje sankcija koje su, prvo bile uslovljene mirnim prihvatanjem prelaska vlasti u opštinama sa srpskom većinom, i kako tvrdi, nedavno prihvatanje dokumenata izdatih „od strane ilegalnih institucija Srbije na Kosovu“, omogućilo Kurtiju da se nakon prilično dugog perioda zvanično sastane sa evropskim autoritetima, ovog puta sa francuskim predsednikom Emanuelom Markronom.

„Zahtev za zabranu upotrebe francuskog oružja, koji može biti da u unutar ugovora reguliše obim upotrebe naoružanja, ima smisla. Što se tiče obima delokruga KBS- a i Kfora, odredbe su jasne, i do nekog drugog momenta Sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma, stvari imaju jasan tok“, zaključio je on.