Radojković: Međuetnički suživot ne postoji, zabranom isticanja srpske zastave Kurti teži da održi popularnost

Tumačenje Osnovnog suda u Prištini po kom odluka Opštine Gračanica iz juna prošle godine da se Vidovdan obeležava uz korišćenje zastave Srbije, predstavlja „ugrožavanje međuetničkog suživota“, prema oceni istoričara Stefana Radojkovića treba shvatiti kao deo političke kampanje Aljbina Kurtija kako bi održao popularnost koja mu je trenutno u padu.

Povodom potezanja argumenta „ugrožavanja međuetničkog suživota“, Radojković kaže da on, osim nekih izuzetaka, na Kosovu ne postoji od 10. juna 1999. godine.

„Međuetnički suživot ne postoji već se suštinski vode paralelni životi. Sve što vidimo kao primere eventualnog suživota, pre su izuzeci, poput Kosovske Kamenice, nego što je pravilo. Ovu meru suda treba shvatiti kao deo promotivnog paketa Aljbina Kurtija koji na osnovu diskriminacije, maltretiranja, institucionalnog nasilja, čak neki put i fizičkog nasilja pritiska srpsku zajednicu i institucije Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, kako bi održao svoju popularnost koja je trenutno u padu među albanskom zajednicom na Kosovu i Metohiji“, smatra Radojković.

Takođe ističe da tumačenje suda u sebi ima stratešku notu, a to je da buduću Zajednicu srpskih opština isprazni od svakog sadržaja. 

„Kao što je cilj da se isprazni Kosovo i Metohija od srpske zajednice uopšte, tako je cilj da se taj sporazum obesmisli do tog nivoa da ako ikada bude bilo ZSO, po briselskom sporazumu, ona bude prazna ljuštura, ništa više od toga. Ovde, dakle, vidimo tri sloja: moment gde optužujete onoga koga maltretirate, da on izaziva vas. To možemo poistovetiti sa čuvenim opravdanjima silovatelja koji kažu da su bili izazivani od strane devojke koja se lepo obukla. Sa druge strane, ne postoji tradicija, barem od juna 1999. međuetničkog sklada i harmonije i suživota. I treći sloj je da je sve deo političke kampanje Aljbina Kurtija koji pokušava da održi svoju popularnost među albanskom zajednicom, pa je sada na red došlo pitanje proslave Vidovdana“, sumira Radojković. 

Što se tiče Vidovdana, dodaje, da je to pre svega verski praznik i jedan od identitetskih praznika Srba širom Balkana i kaže da će svakako biti proslavljen, a da je manje bitno da li će tu biti zastave Republike Srbije ili će biti srpske narodne zastave, zastave Srpske pravoslavne crkve, dok god narod na Kosovu proslavlja Vidovdan kako i treba.

On ocenjuje da odluka suda svakako predstavlja dodatan pritisak na srpsku zajednicu na Kosovu, ali da nju pre svega pritiska nasilno ukidanje institucija Republike Srbije van bilo kakvog dogovora po briselskom sporazumu. 

„Ono što takođe pritiska srpsku zajednicu, u sredinima gde su Srbi većina, a gde nemaju zaštitu ni Kfora, pa ni Kosovske policije koja je sada pretežno albanska na severu Kosova, je što dolazi do verbalnog nasilja, ali i pretnje fizičkim nasiljem ili seksualnim nasiljem nad ženama na severu Kosova. Tako da je ovo samo još jedna karika u tom dugom lancu i mislim da ne predstavlja nešto suštinski. To je poruka da Srbi nisu poželjni, ali mislim da to je najmanja briga Srba na Kosovu i Metohiji što se tiče celokupne atmosfere. Ono što je najbitnije je da celokupna atmosfera nije dobra i da se to prenosi, naravno, i po pitanju zastave. Ali to je minoran problem u odnosu na suštinske probleme koje imaju Srbi, a uostalom i svi građani Republike Srbije, jer ne zaboravimo da institucije Republike Srbije na Kosovu ne koriste samo Srbi, već i Albanci, građani Republike Srbije koji kao i Srbi imaju dupla dokumenta“, kaže Radojković.

Osnovni sud u Prištini ocenio je odluku Opštine Gračanica, iz juna prošle godine, da se Vidovdan obeleži i proslavi uz korišćenje simbola i zastava Srbije, kao „prekoračenje nadležnosti utvrđenih zakonom“. Prema tumačenju Suda, ovakva odluka „ozbiljno narušava jedinstveni i ustavni karakter Kosova“. Sud smatra i da odluka „ozbiljno ugrožava javni red i međuetnički suživot.