Radojković: Moć novog posrednika u dijalogu ne zavisi samo od Brisela, presudna uloga Vašingtona

Istoričar Stefan Radojković smatra da će novi izaslanik EU Peter Sorensen uticati na dijalog samo onoliko koliko će Brisel biti u stanju da primora Prištinu i Beograd na veću konstruktivnost u pregovorima, a da će taj proces suštinski zavisiti od volje Vašingtona i želje da učestvuje u rešavanju ovog pitanja.

„On će biti moćan i uticajan onoliko koliko EU i Brisel budu mogli da nateraju Srbiju i Prištinu da se taj dijalog vodi na konstruktivniji način. Ali, najveći deo toga će zavisiti pre svega od Vašingtona i dešavanja u Prištini i Srbiji“, ističe Radojković za Kosovo onlajn.

Tu ne misli samo na februarske izbore, već i na sve dosadašnje jednostrane poteze Prištine usmerene ka srpskoj zajednici.

„Sve to će uticati na domete tog dijaloga. Isto tako, Srbija ima sva prava da bude izuzetno nezadovoljna ponašanjem Prištine i samim tim da možda, potencijalno suspenduje svoje učešće u dijalogu na neko određeno vreme dok se situacija ne popravi, barem što se tiče položaja Srba, a i drugih građana Srbije na Kosovu i Metohiji“, smatra Radojković.

I bez aktuelnih problema na terenu, primećuje da će u procesu dijaloga malo toga zavisiti od samog Sorensena.

„Može da nekim svojim ličnom ekspertizom i harizmom pokuša da odobrovolji Beograd i Prištinu, ali on lično će biti onoliko jak koliko je Brisel uticajan. U trenutnoj konstalaciji snaga u Evropi i svetu, posebno na Balkanu, čini se da je presudan faktor Vašington. I ako on dobije podršku Vašingtona onda će imati izvesnu težinu. Ako ne dobije, ili ako Vašington prosto ne bude interesovao briselski dijalog što se negde može naslutiti iz spoljne politike Donalda Trampa, barem njegove retorike, čini se da Balkan neće biti ni na poslednjem mestu spoljno-političkih prioriteta Vašingtona, a samim tim će i uticaj Sorensena biti srazmeran uticaju Brisela i EU koji neće biti prevelik“, naglašava Radojković.

Upitan po čemu bi angžaman Sorensena mogao da se razlikuje od mandata Miroslava Lajčaka, Radojković ukazuje da danski diplomata dobro poznaje ne samo Balkan, već i Kosovo i da će zbog toga „moći da govori jezikom razumljivim lokalnim akterima“.

„Ono po čemu bi mogao da se razlikuje od Lajčaka je što je izvesno vreme proveo na Kosovu i Metohiji i to u ono vreme koje je bilo izuzetno tenzično i negativno, nasilno po Srbe, Rome, Aškalije... To je period Martovskog pogroma. On zna koji su sve aduti u rukama Prištine. On dobro poznaje Balkan, imao je svoju službu i u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, dakle poznaje čitav region i sa te strane on će možda moći da govori jezikom koji je razumljiviji lokalnim akterima“, precizira Radojković.

Ipak, ponavlja, teško može da se očekuje da će kao pojedinac moći da sprovede išta od dosad dogovorenog.

„On kao pojedinac neće moći mnogo iako je njegov mandat da radi na sprovođenju onog što je dogovoreno u Ohridu i Sporazuma o putu ka normalizaciji, što je sve deo briselskog dijaloga. Mislim da će sve zavisiti od Vašingtona i dešava na terenu, od lokalnih aktera, Beograda i Prištine“, zaključuje Radojković.