Rafuna: Netrošenje budžeta za kapitalne investicije negativno uticalo na ekonomski razvoj Kosova

Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna izjavio je da je netrošenje planiranog budžeta za kapitalne investicije od strane Vlade negativno uticalo na ekonomski razvoj Kosova, prenosi Ekonomija onlajn.

Rafuna ističe da godinama planirane kapitalne investicije nisu u potpunosti realizovane, što utiče na njihovo nesprovođenje.

Prema podacima Instituta Riinvest, od 2019. do 2023. godine nije potrošeno oko 1,3 milijarde evra planiranih za kapitalna ulaganja.

Rafuna je dodao da su situaciju pogoršale mere Evropske unije, koja je obustavila više od 300 miliona evra planiranih kapitalnih investicionih projekata, što kako tvrdi, utiče na dobrobit građana Kosova.

„Što se tiče netrošenja, to ima veoma veliki uticaj jer je poznato da privredni rast dolazi od javnih investicija i privatnih investicija. U ovom slučaju, javne investicije su upravo one koje potiču iz sredstava predviđenih za kapitalne investicije, ili kako se nazivaju kapitalni izdaci. Tokom godina smo videli da se ono što je planirano ne troši, a kamoli da ima više od planiranog, a bez sumnje se negativno odrazilo i njihovo nesprovođenje. Ovde bih dodao i mere štednje koje smo imali, ili kaznene mere Evropske unije koje nas ostavljaju u zastoju sa preko 300 miliona projekata koji su takođe bili planirani za kapitalna ulaganja. I sve je to imalo svoj uticaj na rast bruto domaćeg proizvoda i na blagostanje građana Kosova“, rekao je on.

Rafuna je pozvao na veću efikasnost institucija, ističući važnost što ranijeg pokretanja procedura za potpisivanje ugovora i realizaciju projekata predviđenih Zakonom o budžetu.

Istakao je i potrebu povećanja javnog duga, smatrajući to neophodnim rešenjem za poboljšanje investicione situacije.

„Naš zahtev je uvek bio da institucije budu efikasne u smislu da odmah po usvajanju Zakona o budžetu otvore procedure predviđene zakonom kako bi sustigle i potpisale ugovore i krenule u realizaciju projekata koji su predviđeni budžetom. Takođe, naš zahtev je bio da se sagleda mogućnost i povećanja javnog duga, iz razloga što je Kosovu potrebno mnogo. Naš zahtev je bio da vidimo mogućnost, pored onih predviđenih za kapitalne izdatke u budžetu, da se taj iznos poveća i preuzimanjem javnog duga”, rekao je on.