Kos: Proširenje istorijska, ali i geopolitička potreba Evrope

Proširenje Evropske unije je istorijska, ali i geopolitička potrebu za Evropu, jer se suočava sa previranjima na svojim granicama, ukazala je danas na Bledskom strateškom forumu evropska komesarka za proširenje Marta Kos, ističući da je proširenje kao evropsko ujedinjenje kakvog nikada ranije nije bilo, prenela je Kosova pres.

Kos je, na panelu o izazovima proširenja EU, na kojem je učestvovala sa premijerima Albanije Edijem Ramom, Hrvatske Andrejem Plenkovićem, Slovenije Robertom Golobom i Crne Gore Milojkom Spajićem, naglasila da je proširenje istorijska, ali i geopolitička potreba za Evropu, jer se suočava sa previranjima na svojim granicama. 

Rekla je da „spoljne sile“ žele da EU propadne.

„Proširenje je kao evropsko ujedinjenje kakvo nikada ranije nismo imali u našoj istoriji. Proces pristupanja se takođe odnosi na činjenicu da ga javnost ili civilno društvo podržava. 2030. godine obe strane moraju biti spremne, kao zemlje kandidati i mi. Nema prečica. Vladavina prava, ljudska prava, borba protiv korupcije, slobodni mediji su neosporni. Geopolitika se promenila. Sada se suočavamo sa činjenicom da postoje uznemirujuće spoljne sile, kako ih ja definišem, koje žele da vidimo da ne uspemo“, rekla je Kos.

Prisutni su pohvalili napredak Albanije i Crne Gore u reformama, činjenicu da obe zemlje nastavljaju da ostaju u prvom planu pregovora i da su na pravom putu.

„Sa Crnom Gorom idemo napred. Ako završimo tehničke pregovore 2026. godine, 2028. godine bismo mogli imati 28 članica EU. A, ako Edi Rama nastavi da radi ono što radi tako dobro, 2029. godine bismo mogli imati 29 članica. Međutim, nemam mnogo vremena. Imam samo četiri godine, zato požurite“, izjavila je komesarka Kos.

Albanski premijer Edi Rama istakao je da njegova vlada prihvata „izazov“ Evropske komisije da zatvori pregovore o članstvu 2027. godine.

„Nema mesta žurbi, jer verujem da je najvažniji deo za nas, barem za Albaniju, da iskoristimo proces pristupanja kao proces izgradnje države, jer je Evropa blagoslov za zemlje poput naše, kao jedino mesto gde možete steći znanje o tome kako graditi institucije. Nikada ranije nismo imali institucije u pravom smislu i izgradnja institucija je najteži proces i to je razlika u odnosu na Avganistan, Irak ili druge, gde su naši dragi prijatelji sa druge strane okeana mislili da bombama i vrednostima možete promeniti zemlju, ali nije tako“, rekao je Rama.

Rama je istakao da je albanski narod voli Evropu bezuslovno, iako ih je, kako je istakao, ona naterala da mnogo pate.

“Imamo puno uverenje da ćemo se jednog dana venčati. Konačno, neke od tih sujeta koje smo ostavili iza sebe tokom godina, to 'volimo vas, ali nismo spremni da razgovaramo sa vama', i sada razgovaramo. Dakle, to je korak dalje“, kazao je Rama. 

Crnogorski premijer Milojko Spajić poručio je da se ova prilika ne sme propustiti.

„Vreme je da se fokusiramo na budućnost ili ćemo postati još nebitniji. Naredne tri do četiri godine biće monumentalne u smislu količine eksponencijalnih promena koje dolaze u veštačkoj inteligenciji, velikim tehnologijama. Ne smemo propustiti ovu priliku. Uklonimo unutrašnje carinske barijere koje nas sprečavaju da budemo deo zajedničkog tržišta“, apelovao je Spajić.