Ranković: Specijalna misija Kosova u Grčkoj korak napred ka priznanju

Specijalna misija Kosova u Grčkoj predstavlja značajan korak napred u diplomatskim odnosima dve strane koji može u budućnosti rezultirati i formalnim priznanjem, ističe za Kosovo onlajn istraživač Instituta za evropske studije Petar Ranković.

Podseća da je ekonomska saradnja bila primarna tema početka njihovih odnosa kada je 2019. Privredna komora Prištine otvorila kancelariju u Atini, ali da se od 2021, kada je grčki ministar spoljnih poslova posetio Prištinu, ta saradnja proširila na politička pitanja i zaštitu, reflektujući želju Kosova da proširi svoju prisutnost i uticaj u Grčkoj.

“Tako da se zapravo od 2021. godine govori o novim nadležnostima i novim delatnostima te kancelarije i mi upravo vidimo ovih dana da ta kancelarija od ekonomske saradnje treba da dobije i političku dimenziju. Ono što je simbolično jako važno, to je da zapravo ona treba da služi nekim kvazi bilateralnim odnosima, odnosno treba da simulira diplomatsko-konzularno predstavništvo, kako inače zemlje koje priznaju jedno drugo imaju u drugim državama”, objašnjava naš sagovornik.

Navodi da su odnosi između Grčke i Kosova kompleksni s obzirom na grčki stav o nepriznavanju kosovske nezavisnosti i istovremeno podržavanje Kosova u njihovim naporima za članstvo u međunarodnim organizacijama kao što su EU i Nato.

“Ja ću da podsetim da je grčki premier Micotakis u februaru bio u zvaničnoj poseti Beogradu i on je tada jasno stavio do znanja da Grčka neće menjati svoj stav po pitanju Kosova. Takođe, podsetiću da je, kada je bilo poslednje glasanje o prijemu Kosovo u Savet Evrope, Grčka bila uzdržana iako su postojale najave da je promenila svoj stav po ovom pitanju”, kaže Ranković.

Sa druge strane, navodi da postoje izjave gde se jasno govori da Atina podržava članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama i podseća da je Grčka jedna od retkih zemalja članica EU koja je pre Briselskog sporazuma priznavala kosovske dokumente.

“Ja smatram da je ovo pitanje veoma izazovno i da u perspektivi postoje velike šanse da će u određenom trenutku doći do tog trenutka kada će Atina zvanično priznati Kosovo, imajući u vidu da sve ovo što se dešava u poslednjih godina govori u prilog tome da ti bilateralni odnosi jačaju, tako da možemo reći da postoji taj trend rasta saradnje dve strane koja u jednom trenutku sigurno može rezultirati i zvaničnim priznanjem”, navodi on.  

U kontekstu šireg geopolitičkog okvira, Ranković ističe da se spoljna politika Grčke prema Kosovu treba posmatrati u svetlu njenih odnosa sa Turskom koja ima “ozbiljne strateške i geografske aspiracije u ostrvima u Egejskom moru”.

“Zapravo, tumačenja su analitičara pre svega iz Grčke i iz Evrope, da jednostavno Grčka ovim činom čini određene ustupke zvaničnom Briselu i zvaničnom Vašingtonu po pitanju statusa Kosova i održavanja bilateralne saradnje, dok sa druge strane dobija bezrezervnu podršku u zaštiti svojih interesa po pitanju Turske, imajući u vidu da je zapravo Grčka veoma važan partner Natoa i Sjedinih američkih država po pitanju balansiranja Turske i turskih aspiracija kako u regionu Egejskog mora, tako i šire”, kaže Ranković.

Za kraj podseća da iako Grčka zvanično insistira na tome da neće menjati svoj stav po pitanju Kosova, ona, za razliku od drugih zemalja, pre svega Kipra, uspostavlja saradnju i širi je kako u ekonomskom, tako i u političkom smislu.

“Čak dva puta do sada grčki ministri spoljnih poslova su bili u zvaničnim posetama Prištine i pored tog nekog formalnog dela, bio je i taj neki neformalni deo gde su šetali ulicama Prištine, neformalno razgovarali o određenim pitanjima, tako da mi kod Atine vidimo suštinski neskrivenu volju da uspostavlja i da širi tu saradnju sa Prištinom, dok kod Španije i Slovačke tako nešto ne postoji, a naročito ne Kipra, koji uopšte ne želi da sarađuje sa Prištinom ni po jednom pitanju. Tako da ako uopšte dođe do toga da jedna od pet zemalja članica EU u određenom momentu revidira svoj stav u pitanju nezavisnosti Kosova, Grčka je svakako prva od njih od koje bi se to moglo očekivati”, zaključuje Ranković.