Rašeta: Tramp smatra da Zapadni Balkan treba ekonomski povezati sa SAD

U novoj Strategiji nacionalne bezbednosti SAD prema Zapadnom Balkanu je zadržan status kvo jer američki predsednik Donald Tramp smatra da ovaj region, u kom Amerika nema previše svog pečata i investicija, treba ekonomski povezati sa SAD, kako bi one mogle da ostvare svoje interese, ocenjuje Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put.

Kako ističe Rašeta, Amerika u ovom dokumentu traži produbljivanje odnosa sa državama iz istočne, srednje i jugoistočne Evrope kroz komercijalnu i političku saradnju. 

„Takođe, Tramp kaže i da treba prestati sa percepcijom Nato saveza kao alijanse koja je u stalnoj ekspanziji, tako da što se tiče daljih evroatlanstkih integracija, tu je ostavljena uloga Evropskoj uniji. Mislim da se očekuje da dalji proces dijaloga Beograda i Prištine vodi Brisel, dok će Amerika pružiti podršku kao što je to i ranije činila. Ostaje i dalje razlika od pre da su Amerikanci nešto više osvrnuti na pragmatičnost i stanje na terenu, dok Evropljani sa svojim dvorištem žele da imaju neko trajnije rešenje i trajniji mehanizam koje može dovesti do bližeg povezivanja Beograda i Prištine. Ali jedno je što piše u ovakvom dokumentu, a drugo šta se može sprovesti u delo“, kaže Rašeta za Kosovo onlajn.

Ovih dana, dodaje, potencijalno povlačanje američkih trupa iz Evrope blokirano je od strane Kongresa, što pokazuje da je jedno ono što je strategija Bele kuće, a drugo šta ona može da sprovede mimo Kongresa i Senata.  

Rašeta ocenjuje da koncept nove Strategije nacionalne bezbednosti SAD ima lični pečat Donalda Trampa, jer se dosta govori o tome kako je to nastavak njegovog prvog mandata, a da je u međuvremenu Amerika skrenula sa puta.

Tako nešto, kako kaže, obično nije tradicija jer se obično nastoji da domaća unutrašnja politika bude izuzeta iz ovakvih dokumenta, što sada nije slučaj.

„Kao prva pretnja po američku nacionalnu sigurnost stavljeno je pitanje imigracije. Takođe, veliki fokus je stavljen na ideološka i kulturološka pitanja koja se predstavljaju kao veoma bitna za strateške odnose koje Amerika ima sa partnerima. Videli smo paradoks da Tramp tvrdi da se može slagati sa nacijama koje ne dele iste vrednosti, a sa druge strane za te razlike koje postoje tvrdi da mogu izazvati i nesuglasice između partnera, pre svega misleći na Evropu. Spominje da je Amerika bastion i branitelj tradicionalnih,  hrišćanskih vrednosti i da je jedan od ciljeva očuvanje tradicionalnih porodica, američke kulture, američkog duha, dok sa druge strane kategorizuje Evropu kao domovinu zapadne civilizacije i kulture koje posrće, zbog čega ima brojne političke probleme i nedaće“, navodi Rašeta.

Iz ovoga, ocenjuje, proizlazi da će Tramp nastaviti s onim što je radio od početka mandata, a to je podržavanje populističke desnice u Evropi koja je veoma bliska njegovoj struji, a što može uticati dalje na odnos Evrope i Amerike.

Osim toga, dodaje, tradicionalno se osvrnuo na povećavanje izdvajanja za odbranu, na trgovinski deficit u razmeni SAD sa EU, koji Evropa treba da eliminiše, ali da glavni primat što se tiče Evrope zauzimaju ideološka i kulturološka pitanja i nesuglasice. 

Rašeta objašnjava da nacionalna strategija generalno treba da predstavlja presek kako trenutno američka administracija vidi glavne probleme, koje države percipira kao neprijateljske i rivalske i da u tom smislu nema prevelikih odstupanja od prethodnih dokumenta iz vremena Bajdenove administracije.

„I dalje je veliki fokus na Indo-Pacifiku, Kini kao državi koja može da ostvari paritet sa SAD i koja može najviše da ugrozi američki interes. Izuzetak je veliki osvrt na imigraciju. Ovo ipak treba gledati u nekom najširem kontekstu, šta trenutno zauzima primat u Beloj kući. Takođe, ovaj dokument je na neki način pisan za domaću upotrebu, odnosno za propagiranje politika koje treba da se sprovedu na domaćem planu“, zaključuje naš sagovornik.