Rašiti: Kosovo i Balkan više nisu prioritet SAD i EU

Kosovo i Zapadni Balkan više nisu među glavnim prioritetima spoljne politike Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, dok su promene u američkoj administraciji donele pristup koji je više usmeren na bilateralne odnose, ocenio je izvršni direktor Balkanske grupe za istraživanje politika (BPRG) Naim Rašiti, prenosi Ekonomija onlajn.

Prema Rašitijevim rečima, nova globalna dešavanja, međunarodni sukobi i promene u američkoj spoljnoj politici skrenuli su pažnju sa Balkana, zbog čega je teže predvideti buduću politiku Vašingtona prema regionu.

„Mnogo toga se promenilo u svetu, od novih sukoba, ne samo u Ukrajini, već i nakon rata u Ukrajini, na Bliskom istoku, do rata sa Iranom. To je promenilo sve globalne prioritete, uključujući uticaj na energetiku, snabdevanje derivatima. To je prva velika promena. Druga velika promena odnosi se na smenu administracije. Nova američka administracija donela je mnoge velike promene i potpuno drugačiji, radikalan pristup u odnosu na multilateralnu politiku, koja je relativno dobro funkcionisala u odnosima sa EU, a posebno sa Natom“, rekao je Rašiti za Ekonomiju onlajn.

Rašiti je ocenio da nova američka administracija vodi politiku koja nije jasno definisana i koja se više oslanja na bilateralne odnose nego na saradnju kroz međunarodne mehanizme.

„Sada imamo politiku koja nije dobro definisana, koja se oblikuje u hodu, nije utvrđena i nastavlja da bude takva, bilo u saradnji sa Natom ili u drugim oblastima. To je politika koja ne primenjuje multilateralizam niti saradnju sa međunarodnim organizacijama, već se uglavnom zasniva na bilateralnim odnosima. Velike promene koje je ova administracija donela ogledaju se, pre svega, u tome što su odnosi sa različitim zemljama, Kosovom, Albanijom, Srbijom, Grčkom i Turskom, više definisani bilateralno nego kroz multilateralne mehanizme. Ne znamo koliko je ta politika uspešna, koliko je jasno određena i koliko je stabilna i dosledna, pa je teško predvideti njen dalji tok. Najveći problem iz naše perspektive jeste to što ne vidimo ni konkretne rezultate američke administracije, ni jasno definisane politike“, rekao je Rašiti.

Ocenio je da, uprkos pojedinim rezolucijama i zakonima koje su usvojili američki Kongres i Senat, a koji utiču na oblikovanje politike prema Kosovu i Balkanu, region više nije u središtu međunarodnih bezbednosnih, integracionih i razvojnih agendi.

„Ipak, u najboljem slučaju imamo pozitivan pristup, jer su Kongres i Senat usvojili nekoliko rezolucija i zakona koji na određeni način oblikuju američku politiku prema Kosovu i Balkanu. Međutim, ni za SAD ni za EU Kosovo i Balkan više nisu prioritet u međunarodnim političkim agendama, bilo da je reč o bezbednosti, integracijama ili razvoju. Balkan je dugo bio u fokusu, tokom mnogo godina, ali više nije“, uveren je Rašiti.

U takvim okolnostima, smatra, Kosovo i zemlje regiona trebalo bi da preuzmu veću odgovornost za rešavanje sopstvenih problema kroz regionalnu saradnju i razvoj politika kojima bi se smanjila zavisnost od međunarodnih aktera.

„To bi trebalo da bude pouka za kosovsku politiku, pošto govorimo o Kosovu, ali i za ceo Balkan: potrebno je buđenje i mobilizacija kako bi se vodila sopstvena politika. Isto važi i za EU. Ako se sećate govora potpredsednika Džej Di Vensa u Minhenu, kada je poručio Evropi: ’Dosta više, 80 godina živeli ste pod američkom zaštitom, probudite se i izgradite sopstvenu odbranu’. Isto važi i za Balkan. Dosta više, probudite se, uspostavite saradnju, rešavajte probleme, razvijajte se i konsolidujte uz što manju zavisnost od ključnih međunarodnih aktera“, rekao je Rašiti.

Govoreći o razvoju američke politike prema regionu tokom prethodnih godina, ocenio je da je postepeno udaljavanje pažnje od Balkana počelo ranije, dok su nesuglasice između SAD i EU stvorile neizvesnost za Kosovo, posebno u procesima dijaloga, integracija i investicija.

„To se postepeno dešava još od vremena Baraka Obame, kada je došlo do svojevrsnog udaljavanja od Zapadnog Balkana. U vreme predsednika Obame naneta je i određena šteta Kosovu. Tokom prvog mandata predsednika Donalda Trampa, iako to nije direktno uticalo na Kosovo, zaoštravanje odnosa sa EU imalo je veliki uticaj na kosovsku agendu. Sukob SAD i EU, ako se sećate, u vezi sa dijalogom, integracijama, investicijama i inicijativom Otvoreni Balkan, naneo je veliku štetu Kosovu, izazvao mnogo neizvesnosti i konfuzije“, rekao je Rašiti.

Ocenio je da ni administracija Džozefa Bajdena nije uspela da trajno vrati Balkan u fokus američke politike, dok su promene tokom drugog Trampovog mandata dodatno otežale sagledavanje pravca američke politike prema Kosovu.

„Na neki način došlo je do usklađivanja sa EU, čija je agenda za Balkan već bila oslabljena, pa su prošle gotovo četiri godine u tišini, bez značajnijeg uticaja. Nove promene tokom drugog mandata predsednika Trampa donele su dodatne promene, zbog kojih je teško precizno odrediti politiku prema Kosovu. Ipak, Kosovo mora da očuva savez sa SAD u pojedinim strateškim oblastima, bezbednosti i kapitalnim projektima. Taj odnos mora da se sačuva jer su Kosovu SAD potrebne u svim okolnostima, kao jedan od saveznika i izvora podrške. Na primer, članstvo Kosova, odnosno njegovo približavanje Natou, isključivo zavisi od SAD“, kazao je Rašiti.

Prema njegovim rečima, Kosovo bi trebalo da zauzme proaktivniji pristup u odnosima sa Vašingtonom i sačuva strateški savez sa SAD čak i kada se suoči sa zahtevima ili pitanjima koja nisu u potpunosti u skladu sa njegovim stavovima. Takođe je istakao značaj jačanja odnosa sa Velikom Britanijom i državama članicama EU.

„Promene u SAD tokom poslednjih decenija pokazuju da se okolnosti menjaju i da te promene mogu biti pozitivne, ali i negativne, zbog čega je neophodno sačuvati savez. To potvrđuju i primeri drugih zemalja, uključujući period nakon Bregzita. Kosovo bi sada trebalo dodatno da učvrsti odnose sa Velikom Britanijom, kao i sa državama članicama EU. Ne može u potpunosti da se integriše u međunarodne tokove bez podrške tih međunarodnih aktera i zato uvek mora da bude spremno na saradnju“, zaključio je Rašiti.