Rašiti: Posle izbora sve otvoreno – i mesto predsednika i premijera

Vjosa Osmani će, po svoj prilici, sigurno razmišljati o svojoj političkoj budućnosti, dok se njen mandat na mestu predsednice približava kraju; okolnosti su se promenile i njen reizbor ne bi bio lak, smatra politički analitičar Naim Rašiti. On kaže da bi nakon izbora krajem godine „nove političke nagodbe mogle doneti nova imena“ za poziciju „šefa Kosova“, prenosi Demokracija.

Prema njegovim rečima, čak će „sve pozicije biti otvorene“, uključujući i onu premijera i predsednika.

Rašiti veruje da će njeno svrstavanje uz Pokret Samoopredeljenje tokom svih ovih godina „da joj naškodi“ ukoliko bude želela da se ponovo kandiduje za predsednicu, kada joj petogodišnji mandat istekne 7. aprila.

„Predsednica je od 2021. godine bila svrstana uz Samoopredeljenje i ništa se novo nije dogodilo. I ranije je bilo takvih koalicija i usklađivanja. Ali to će joj naškoditi ukoliko računa na glasove drugih subjekata za reizbor“, rekao je on.

Rašiti ne isključuje „moguće političke dogovore koji bi joj to i omogućili“, ali dodaje da su se „okolnosti promenile, brojevi su se promenili i politički akteri su se promenili“.

„Tako da nove političke nagodbe mogu doneti nova imena i nove kandidate. Ne znamo“, ukazao je.

Vjosa Osmani je na funkciju predsednice došla 2021. godine zahvaljujući saradnji sa Aljbinom Kurtijem, koji je tada preuzeo vođenje Vlade.

„Sa novim rezultatom, ili čak sa rezultatom iz februara 2025. godine, to nije moguće. U tom slučaju, subjekti će izgubiti jednog od dvoje: premijera ili predsednika“, kaže Rašiti.

On navodi da „ponekad brojevi zahtevaju i veće kompromise“, podsećajući na koaliciju Demokratske partije Kosova i Demokratskog saveza Kosova iz 2015. godine. I ove godine, podseća Rašiti, pobednik izbora i kandidat za premijera bio je primoran da se odrekne i svojih pozicija u pokušaju formiranja vlade.

Prema njegovim rečima, nakon 28. decembra, sve institucionalne pozicije biće „otvorene“.

Pitanje predsednika je, „nažalost, uvek bilo deo koalicionih dogovora za formiranje institucija i vrlo je verovatno da će se isto ponoviti“, kaže Rašiti.

„Ovoga puta politički subjekti će praviti dogovore koji uključuju i izbor predsednika. U najboljem slučaju će Skupština biti konstituisana na samom pragu ili nakon početka ustavnog roka za izbor predsednika. I vremena će biti veoma malo. Tako da će subjekti proizašli iz izbora 28. decembra biti prinuđeni da reše i pitanje izbora predsednika/predsednice", naglašava taj analitičar.

Smatra da će samo oni koji žele da se politička i institucionalna kriza nastavi oklevati da naprave ovakve političke dogovore.

„Verujem da je u interesu svih da se pitanje predsednika reši političkim razumevanjem na dva načina: 1. Da pitanje predsednika bude deo političkog sporazuma za formiranje institucija; ili 2. Da postoji politički konsenzus da se predsednik izabere širokim političkim dogovorom, bez obzira na konfiguraciju i koalicione dogovore za vladu. To bi bilo idealno, ali sa ovakvim političkim pristupom političkih subjekata, naročito pobednika prethodnih izbora, teško je očekivati tako nešto“, rekao je on.

Rašiti smatra da će se „sa velikom verovatnoćom dogoditi prva opcija, ukoliko neki od glavnih aktera ne stvori nove okolnosti za nastavak političke i institucionalne krize“.

On ocenjuje da će Osmani ostati na političkoj sceni i da će politički dogovori odrediti na kojoj će se poziciji ona nalaziti. Takođe je naveo da u principu politički subjekti sklapaju nove dogovore i nikada se nije desilo da predsednik bude reizabran.

„Ali to će se znati tek kada parlamentarne stranke postignu dogovor. Često su znale da nas iznenade konfiguracijom koalicionih sporazuma. Rezultat izbora će odrediti formulu i imena“, zaključuje Rašiti.

On kaže da politički subjekti treba da nauče da se „na izbore ide sa vrlo umerenim jezikom, uz poštovanje protivkandidata, a tokom funkcionisanja i obavljanja uloga svi treba da imaju kooperativan pristup i poštovanje prema svim političkim akterima“.

Samo tako, kaže Rašiti, oni „mogu računati na dogovore i političko učešće“.

„Izborni sistem Kosova i naša ustavna demokratija zasnovana na konsenzusu zahtevaju međusobno poštovanje, saradnju u izgradnji institucija i njihovom funkcionisanju. U kosovskom sistemu, parlamentarne stranke, bilo da su velike ili male, imaju veliku političku težinu u institucionalnom životu i moraju biti jednako poštovane“, rekao je on.

Pre svega, Rašiti kaže da se „moramo pobrinuti i zabrinuti za nesmetano odvijanje izbora“.

„U nedostatku međunarodnih posmatrača, glavni teret pada na političke subjekte i na posmatrače iz organizacije Demokracija na delu. Potrebno je masovno podržati koaliciju nevladinih organizacija za posmatranje izbora“, zaključuje Rašiti.